Izvor: Blic, 31.Jan.2014, 20:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko ne plaća račune u roku
I pored zakona koji je stupio na snagu u martu 2013, prosečni rokovi naplate i dalje su duži od četiri meseca. Kliknuti (+) za uvećanje
Zakon o plaćanju stupio je na snagu pre deset meseci, ali su njegovi efekti izostali. Umesto propisanih 45 dana za javni sektor i 60 dana za privatni, prosečni rokovi plaćanja i dalje su u proseku 128 dana.
- Ne poštuju se nikakvi rokovi, firme plaćaju kako mogu i hoće, i što je najtragičnije - to niko ne kontroliše. Zakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je donet kad mu vreme nije - kaže Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i pojašnjava da ovakvi zakoni u svetu počivaju na tri osnova koja Srbija nema - likvidna privreda koja može da plaća obaveze, sistem koji može da kontroliše i sankcioniše i, treći, bankarske garancije ili menice.
Državna preduzeća su sredinom 2013. poboljšala plaćanja jer im Ministarstvo finansija nije davalo novac ukoliko su imali dugovanja.
- I to je bilo privremeno. Sad se kašnjenja ponovo tolerišu, rokovi se probijaju i po četiri-pet meseci. Kasne svi, od javnih preduzeća do lokalnih samouprava - kaže direktor jednog beogradskog preduzeća.
Po Zakonu o obligacijama, dugovi zastarevaju ako poverilac ne tuži dužnika u roku od tri godine. Istraživanje Unije poslodavaca pokazuje da zakon nije doneo pomak ni kod privatnih kompanija.
- U 85 odsto slučajeva privrednici su ocenili da su rokovi ostali na nivou oko 128 dana - kaže Dragoljub Rajić, predsednik Unije.
Rokovi plaćanja u “Metalcu” idu od 120 do 150 dana.
- Najbolje platiše su iz zapadnoevropskih zemalja - kaže direktor „Metalca“ Petrašin Jakovljević.
Likvidni uglavnom veliki izvoznici
Firme u Srbiji sve teže održavaju likvidnost. Za poslednja četiri meseca blokirano je oko 8.500 firmi, a ukupan iznos blokade 53.149 preduzeća, i to bez kamate, iznosi 210 milijardi dinara.
- Mi smo sto odsto izvozno orijentisani i to je najvažniji razlog što nemamo problema. Ovde su likvidne uglavnom izvozno orijentisane firme, zato ne razumem što su rasformirali SIEPA - kaže Stefan Dvojaković, zamenik direktora preduzeća “Prodžeti”.
- Naše poslovanje se većinom odvija u inostranstvu i zato poslujemo dobro. Sve što je u zemlji se ili usporeno plaća ili je neizvesno kada će biti plaćeno. Zakon o plaćanju ne funkcioniše, svi kasne i dalje - tvrdi Vladimir Milovanović, direktor “Energoprojekta”.
Dozu optimizma iskazala je Slavica Kešelj, direktor “Dijamanta”. Ona smatra da je i sada moguće biti likvidan.
- Ko uvažava zakone tržišta i kvalitetno radi, može biti likvidan. Reforme su dobrodošle, zbog racionalizacije, što će pozitivno da utiče i na rokove plaćanja i na poslovanje - kaže Kešelj.
Najčitanije SADA:
