Izvor: B92, 23.Jul.2009, 19:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nepoznat broj bogomolja u Srbiji

Beograd -- Urbanistički zavod Beograda priprema studiju o lokacijama verskih objekata u gradu, kao i o potrebama za njima, piše "Danas".

Zakon o crkvama i verskim zajednicama predviđa registar verskih zajednica, ali ne i jedinstveni registar verskih objekata.

To je za "Danas", nezvanično, potvrđeno i iz Ministarstva vera, gde je rečeno da nema zakonskog osnova po kojem bi ovo ili bilo koje ministarstvo Vlade Srbije pravilo spiskove verskih objekata u Republici.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Jedina lokalna zajednica koja je uvidela ovaj problem je grad Beograd, gde se tek nedavno počelo sa evidentiranjem verskih objekata.

"Završili smo prvu fazu studije o lokacijama verskih objekata u Beogradu, kao i potreba za njima. Obuhvatili smo stotinak verskih objekata, izuzev grobalja, i to za pravoslavnu i rimokatoličku crkvu, hinduizam, islam, evangelističku crkvu i reformatorsku crkvu, koje poznaje i Ustav Srbije. Predstoji nam druga faza - preispitivanje potreba za novim objektima i okvirno određivanje njihovih lokacija. Takav predlog treba da usvoji Grad, te da Sekretarijat za urbanizam predlog uvrsti u prostorno planiranje”, kaže za "Danas" Jovanka Đorđević, arhitekta iz Urbanističkog zavoda Beograda.

Milutin Novaković, portparol Beogradske nadbiskupije koja obuhvata Srbiju južno od Save i Dunava, kao problem ističe raštrkanost vernika i otežan dolazak na bogosluženje.

On objašnjava da je biskupija podeljena u 16 župa u većim mestima i novoosnovani pastoralni centar u Jagodini, a da vernici u manjim mestima uglavnom moraju da odlaze do tih centara. Novaković zato predlaže da se u većini mesta koja imaju stotinak vernika naprave odgovarajući sakralni objekti za bogosluženje.

Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, kaže da njima nisu potrebni novi objekti već traže samo da im se vrate postojeći oduzeti tokom Drugog svetskog rata. On navodi da je procesom restitucije ta mogućnost predviđena, ali da ceo proces stoji.

"Podneli smo 512 predmeta za povraćaj oduzete imovine, ali je dopisom ministarke finansija Diane Dragutinović proces zaustavljen iz nama neznanih razloga. Zakon o restituciji obuhvata oduzetu imovinu počev od 1945, a mi zahtevamo da to bude od 1941. Dodatne komplikacije prilikom povraćaja imovine doneće nam i Zakon o prostornom planiranju i izgradnji koji tumači da je vlasnik imovine onaj ko je trenutno koristi”, ističe Nećak.

Muftija srbijanski Islamske zajednice Srbije Muhamed Jusufspahić kaže da se na prvi pogled čini da je više od 200 objekata, što sakralnih, što objekata drugih namena, prvenstveno obrazovnih, dovoljan. Međutim, kada se sagleda situacija po gradovima poput Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša, dolazi se do drugačijeg zaključka.

"Neophodna je izgradnja novih verskih objekata IZS. U nekoliko beogradskih opština posedujemo građevinsko zemljište i od nadležnih institucija tražimo samo građevinske dozvole kako bismo gradili u skladu sa zakonom. Čuli smo da je Urbanističkim planom Beograda predviđeno da dobijemo dva hektara zemljišta, ali ne znamo gde. Što se tiče izgradnje islamskog centra u Beogradu, poput onog u Zagrebu, tražili smo od države da nam se omoguće povoljniji uslovi plaćanja građevinskog zemljišta, koje bismo kupili”, kaže muftija Jusufspahić.

On istovremeno negira saznanja lista da su im vlasti Beograda nudile tri lokacije na levoj obali Dunava za izgradnju džamije, te da samim tim nisu ni mogli da odbiju taj predlog.

Sead Šaćirović, predstavnik islamske zajednice sa sedištem u Novom Pazaru, kaže da oni imaju najviše poteškoća kada je u pitanju broj verskih objekata, ali da neretko dele sudbinu drugih religija.

"Narod se nakon pada komunizma okrenuo religiji, bez obzira na to koja ona bila. Međutim, država u razvoj islama nije ništa uložila, pa tako opstajemo samo zahvaljujući skromnim prilozima vernika. Idealno bi bilo kada bi svako mesto imalo džamiju u kojoj bi vernici mogli da se mole, baš kao što svako mesto ima pravoslavnu crkvu. Takva situacija skoro i da je ostvarena u Sandžaku, gde imamo oko 200 džamija, ali u ostatku Srbije nema ih ni desetak”, ističe Šaćirović.

Nastavak na B92...