Izvor: B92, 13.Jan.2015, 17:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nema jasnu spoljnu politiku"
Srbija nema jasno formulisanu spoljnu politiku i to je njen najveći problem, smatra istoričarka Radina Vučetić, koja godinama istražuje srpsko-američke odnosa.
"Danas, kada govorimo o našim odnosima sa Amerikom, uvek je to preplavljeno emocijama i to najčešće negativnim. I mislim da je to zato što se ne vraćamo u istoriju tih odnosa", rekla je Radina Vučetić u Kažiprstu B92.
Ona ističe da kada bismo se zagledali u prošlost jugoslovensko-američkih odnosa, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a pre toga u istoriju srpsko-američkih odnosa, "mi bismo videli da oni zapravo imaju jedan lep kontinuitet dobrih odnosa".
"Ti odnosi su uspostavljeni još 1881. godine. Mi nismo koristili ovu situaciju obeležavanja 100 godina od početka Prvog svetskog rata jer nikako nije, ili sam ja propustila, pomenuta Amerika kao naš saveznik. Tu zasita ima lepih detalja, kao što je onaj da je amerika svakog meseca davala pomoć od milion dolara Srbiji. Kada se završio Prvi svetski rat Amerika je među prvima priznala novostvorenu Kraljevinu SHS", priča Vučetićeva.
Ona doda je i da je tih godina čuvena glumica Rita Hejvort išla po Americi i prikupljala donacije za pomoć Srbiji.
Vučetičeva kaže da je Amerika pomagala Srbiju i u periodu posle Drugog svetskog rata i to od 1944. do 1948. kada je Jugoslavija bila sovjetski satelit i to najodaniji.
"Ono što je prelomno je 1948. godina i raskid sa SSSR. Jugoslavija postaje američki komunistički saveznik. I tada čitav niz događaja je uticao na to da se Jugoslavija menjala. Ona u tom periodu nije postala jedna demokratska zemlja višepartijskog sistema, ali se jeste modernizovala upravo zahvaljujući Americi i američkoj pomoći."
Radina Vučetić ističe da uvek postoje interesi u spoljnopolitičkim odnosima, ali mi uvek malo više govorimo o emocijama i ističemo da su nam svi prijatelji.
"Mislim da je to neodgovorno. U međunarodnim odnosima postoji nešto što se zovu dobri odnosi koji počivaju na određenim pravilima igre, ali i pragmatizmu zemalja. Lepo je ako postoje i emocije, ali to ne sme da bude primarno. Primarni su konkretizovani i dobri politički odnosi i u tom smislu je Jugoslavija kao komunistička zemlja koja je bila otpadnik od SSSR-a bila jako bitna za Ameriku jer je pokazivala ostalim istočnoevropskim zemljama da postoji način da se vi oduprete Sovjetskom Savezu."
Vučetićeva ističe da Srbija nije definisala svoju spoljnu politiku.
"Suštinskog razumevanja nema jer nismo formulisali našu spoljnu politiku. I tu nije samo u pitanju odnos prema Americi. Ja imam utisak da mi još uvek tražimo sebe tako što nam je jednoga dana taj prijatlje, a ne zemlja sa kojm imamo dobre odnose, Rusija, sledećeg dana Kina, onda to bude Nemačka... Nikada nismo suštinski pozicionirali u poslednjih nekoliko godina našu spoljnu politiku i rekli hajde da prestanemo sa tim emocijama i da imamo dobre odnose."
