Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Apr.2011, 03:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nastavljaju se dužnički problemi u evrozoni

MADRID, LONDON -

Dužnički problemi u evrozoni se nastavljaju i španski kratkoročni troškovi pozajmljivanja su juče znatno povećani, s obzirom na to da tržišta i dalje strahuju od potencijalnog restrukturisanja grčkog duga koje bi se negativno odrazilo na druge članice zone evra.

Špansko ministarstvo finansija je juče prodalo 1,97 milijardi evra vrednih kratkoročnih vladinih obveznica uz prosečan tromesečni prinos od 1,371 odsto, u poređenju s prinosom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << od 0,899 odsto u martu i uz prosečnu šestomesečnu kamatu od 1,867 odsto, prema 1,361 odsto na sličnoj aukciji prošlog meseca.

Eliminisanje uticaja kraha tržišta nekretnina

Mada je tražnja na španskim aukcijama znatno veća od ponude, to ne pruža jače dokaze da je Madrid uspeo da se oslobodi dužničkih nedaća slabijih članica evrozone - Grčke, Italije i Portugalije, preneo je Rojters.

Zvanični podaci Evropske unije za 2010. pokazuju da je većina članica počela da smanjuje budžetske deficite, narasle tokom finansijske krize, ali je javni dug uvećan bezmalo u svakoj od članica.

Španski dug od 60,1 odsto bruto domaći proizvod (BDP) je relativno mali, više od 20 procentnih poena manji nego u vodećim ekonomijama evrozone - Nemačkoj i Francuskoj.

Zabrinutost tržišta za španske javne finansije je, međutim, usmerena na troškove dokapitalizacije španskih štedionica i eliminisanje uticaja kraha tržišta nekretnina, koji će se, kako ukazuju stručnjaci, još dugo osećati.

Kako do 80 milijardi evra pre izbora?

Kad je reč o Portugaliji, pregovori između vlade te članice zone evra koja će, posle Grčke i Irske, zatražiti pomoć za spasavanje i zvaničnika Evropske komisije, ECB i MMF nastavljeni su i tokom uskršnjih praznika.

Obe strane žure da postignu sporazum o uslovima za dobijanje zajma za spasavanje od prognoziranih 80 milijardi evra do sastanka ministara finansija EU 16. maja kako bi mogao biti potpisan pre opštih izbora u Portugaliji, zakazanih za 5. jun.

Na tržištu raste zabrinutost investitora da bi Grčka mogla biti primorana da restrukturiše svoj dug koji je, prema juče objavljenim zvaničnim podacima Evropske unije, u 2010. skočio na 142,8 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Prinos koji investitori traže da bi pribavili grčke vladine obveznice povećan je u odnosu na odgovarajuće nemačke obligacije na rekordni nivo u istoriji evra od iznad 12 procentnih poena , uz istovremeno veliki porast troškova za osiguranje grčkog duga od bankrota.

Grčki deficit na dvocifrenoj teritoriji

Vlada Grčke je saopštila da će preduzeti sve neophodne mere kako bi ostvarila svoje fiskalne ciljeve, koji su joj postavljeni u okviru programa EU i MMF-a za spasavanje, nakon što je prošlogodišnji javni deficit Grčke revidiran naviše, na 10,5 odsto BDP.

Atina je za to revidiranje sa prvobitnog cilja od osam odsto BDP i nedavno procenjenih 9,6 odsto okrivila dublju recesiju od očekivane koja je umanjila poreski prihod i uplate za socijalno osiguranje.

"Činjenica da je grčki deficit u 2010. sada na dvocifrenoj teritoriji u odnosu na BDP, trebalo bi da pojača debatu o restrukturisanju grčkog suverenog duga", ukazao je ekonomista u "Komercbanci" Ralf Solvin.

Evropska centralna banka (ECB) i njen predsednik Žan-Klod Triše se, međutim, žestoko protive bilo kakvom restrukturisanju.

Francuska je juče postala prva članica evrozone koja je dala podršku da guverner Banke Italije Mario Dragi bude kandidat za Trišeovog naslednika na funkciji predsednika ECB-a.

Na zajedničkoj konferenciji sa premijerom Italije Silvijem Berluskonijem, predsednik Francuske Nikola Sarkozi je pozvao najmoćniju članicu evrozone, Nemačku, da prihvati Dragija, nakon što je nemački kandidat za predsednika ECB Aksel Veber odustao od trke u februaru.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...