Izvor: Politika, 22.Mar.2013, 12:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naša tradicionalna vina u SAD
Ambiciozan i originalan plan „Vinskog projekta Balkan” da se probije na najprobirljivijem tržištu sveta
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – U balskoj dvorani hotela „Meriot” u centru Vašingtona okupili su se u sredu profesionalci esnafa u kome se mešaju biznis i zadovoljstvo: prodavci i kupci vina. Događaj je organizovala kompanija „Vinbou” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (na engleskom ovo ime je kombinacija reči vino i duga), da bi restoranima i prodajnim lancima pokazala svoju ponudu za ovu godinu. I naravno, stručnim nepcima omogućila da robu isprobaju.
Predmet našeg interesovanja na ovom poslovnom skupu bio je „Vinski projekat Balkan”, čiji je štand bio jasno obeležen. Iako je ovo neka vrsta sajma koji traje samo jedan dan, izlagači se nisu, kao na redovnim poslovnim vašarima, takmičili u privlačenju pažnje. Sve je zato samo u jednoj funkciji: da se proba vino, o tome u posebnom notesu koji se dobija na ulazu napravi zabeleška, a poslovi se sklapaju kasnije.
Tako je i balkanski štand bio samo sto sa bocama vina spremnim da budu isprobana i ljudi voljni da po potrebi pruže detaljna objašnjenja.
Njegov spoksmen bio je Marko Babšek, na čijoj biznis kartici piše da je „brend menadžer” u „Vajnbou”. U „Vinskom projektu Balkan”, kojeg čine dve firme koje nose ovo ime, kao osnivači i partneri su on, Aleksandar Krsmanović i Daniela Šešlija-Šarić, koja posao vodi u Beogradu.
Projekat je, kako nam je rekao, krenuo u novembru prošle godine. Zanimalo nas je kakvom strategijom planiraju da vinima iz Srbije (i šire, sa celog Balkana) omoguće da se probiju na američkom tržištu, na kome svaka prodavnica pića (ili samoposluga, tamo gde lokalni zakoni to dozvoljavaju), kupcima nudi po nekoliko stotina vrsta iz svih krajeva sveta (uključujući, naravno, i široku ponudu onoga što potiče iz vinograda od Virdžinije do Kalifornije)?
„Time što ćemo ponuditi nešto novo, originalno i zanimljivo”, odgovara Marko Babšek (36), inače i Srbin i Amerikanac, koji je u Njujork prispeo 1996, tamo završio „vinsku školu” i postao stručan, a danas već iskusan „somelije”.
Objašnjava nam zatim da je specifičnost pristupa „Vinskog projekta Balkan” insistiranje da vina iz Srbije koja nude moraju da ispune tri kriterijuma: da su od autohtonih sorti grožđa, da su napravljena na tradicionalni način, ali i tehnologijom koja im garantuje postojani kvalitet iz berbe u berbu.
„Jedan od velikih problema koje smo imali birajući vina u Srbiji za naš portfolio bila su insistiranja naših vinara ’morate da probate moj šardone’. Njihov ’šardone’ jeste odličan, ali uprkos tome nema šansi na ovom tržištu, koje je preplavljeno vrhunskim ’šardoneima’ u svim varijantama. Mnogo veće izglede imaju naša ’istorijska’ vina kao što su ’tamjanika’, ’prokupac’, ’portugizer’, ’morava’ ili ’vranac’, ako su u pitanju Makedonija ili Crna Gora. Dakle nešto što je specifično za naš region” – kaže Babšek.
Na štandu je upravo ova ponuda u bocama sa etiketama prilagođenim za američko tržište. Originalna imena su ostala (mada je u nekim slučajevima intervenisano: vinarija „Mačkov kamen”, čiji bi izgovor Amerikancima bio veoma težak, označena je matičnom firmom „Agrina”). Poleđinskoj etiketi je, međutim, pored obaveznih podataka koje traži ovdašnji zakon, namenjena i uloga enciklopedijske odrednice: sadrži kratak opis vina, vrste grožđa, regiona iz kojeg potiče i na kraju uputstvo za izgovor imena.
Počeli su sa jednim kontejnerom od 3.600 boca, koji je brzo prodat, kao i sledeći, dok je treći na putu. Plan je da se do kraja ove godine isporuči ukupno 18.000 boca, što bi, kako ocenjuje Babšek, bio sasvim solidan početak.
Tri četvrtine od ovoga završiće u restoranima, uglavnom onim malim, gde gosti nisu oni sa „mašnama i tašnama”, već mladi urbani profesionalci, a somelije može da bude i „momak sa tetovažom”.
Maloprodajne cene srpskih vina koja je odabrao „Vinski projekat Balkan” ovde su od 13 dolara za bocu „portugizera” sa Fruške gore, do 40 za „sub rosu” iz „Vina Budimir”, vinarije zastupljene inače sa četiri etikete. To je inače cenovna kategorija u kojoj je ovde najveća konkurencija.
Da li je, međutim, „Vinski projekt Balkan” spreman da ispoštuje glavno pravilo probijanja nekog proizvoda na najprobirljivijem tržištu sveta, bilo o kojoj robi da je reč: da bude uporan i strpljiv?
„Svakako, da za to nismo spremni, ne bismo ni počinjali”, odgovara Marko Babšek.
Milan Mišić
objavljeno: 22.03.2013.
