Izvor: Southeast European Times, 08.Jul.2011, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nafta i politika: Turska i Iran

Energetska zavisnost Turske ima široke posledice.

08/07/2011

Alakbar Raufoglu za Southeast European Times – 8.7.2011.

Mada su se američke i evropske sankcije pooštrile, one nisu puno uticale da spreče Iran da postane glavni izvor uvoza nafte u Turskoj u prvoj polovini ove godine.

Samo u prvom kvartalu Islamska Republika je činila 30 odsto od ukupno 4,3 miliona tona uvoza sirove nafte u Tursku, a slede je Irak (12%) i Rusija (11%), navodi >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << turska Regulatorna služba za energetsko tržište.

Turska, koja uvozi skoro 90 odsto neophodne energije, težila je dugoročnim ugovorima sa svojim susedima kako bi zadovoljila svoje potrebe.

„To izmiče kontroli. Iran zaista stiče značajnu poziciju u turskom uvozu nafte i gasa“, rekao je Mete Goknel, bivši direktor turske državne kompanije za cevovode BOTAS.

„Za Tursku monetarni interesi dolaze pre svega drugog“, rekao je on, objašnjavajući da „Iran nudi Turskoj dostupnu cenu, a turski privatni sektor daje prioritet jeftinim i dugoročnim partnerima“.

Goknel smatra da povećana energetska saradnja objašnjava zvaničan stav Ankare oko nuklearnog spora sa Iranom, jer poslovna zajednica očekuje da će trgovina „igrati ključnu ulogu u pronalaženju miroljubivog rešenja“.

„Vidimo Iran kao partnera u našoj politici nula problema i spremni smo da radimo sa zapadnim saveznicima na njihovim zabrinutostima“, kaže Gejbula Ramazanoglu, savetnik premijera Redžepa Tajipa Erdogana.

„Ekspanzija regionalnih odnosa i mogućnost uvoženja preko potrebnih nafte i gasa iz Irana deluju kao prirodna prednost za Tursku i njene poslovne interese“, dodaje Ramazanoglu.

U međuvremenu, neki analitičari pozivaju Ankaru da bude obazriva u pogledu rizika koje nosi međunarodna izolacija Irana i kontroverza oko njegovog nuklearnog programa, tvrdeći da Iran koristi naftu kao deo svoje političke strategije.

„Turska mora da nastavi oprezno“, upozorava Rejmond Tanter, bivši službenik Saveta za nacionalnu bezbednost i predsednik Političkog komiteta o Iranu, sa sedištem u Vašingtonu. „Ne samo da postoje uzajamne ekonomske beneficije povećanja trgovine između Irana i Turske, nego Teheran, s obzirom da je prestonica otpadničke države, koristi ekonomske odnose da vrši politički uticaj više od Ankare, koja je dobro integrisana u međunarodni sistem.“

„Trgovina ima veliki uticaj, ali taj uticaj se ne širi jednako na sve zemlje koje učestvuju u trgovinskim odnosima. Za razliku od Turske, Iran stoji sam, a možda i sa Sirijom, kao izgnanik“, dodao je on.

U izjavi za SETimes, turski analitičar u Vašingtonu Tulin Daloglu kaže da se tim odnosom rizikuje da se našteti međunarodnom ugledu Turske.

„Rukovodstvo AKP postupilo je prema kratkoročnom sopstvenom interesu, čime se dugoročni interesi Turske neizbežno dovode u opasnost“, rekao je Daloglu. „Turska sada rizikuje da postane irelevantna u rešavanju problema regiona i to je veliki gubitak za sve.“

Daloglu objašnjava da, uprkos razlozima za Ankarin glas „protiv“ u Savetu bezbednosti UN za poslednju rundu iranskih sankcija, P5+1 -- stalni članovi Saveta bezbednosti i Nemačka -- više ne smatraju Tursku pouzdanim posrednikom.

„Teško je reći kako će to pitanje biti rešeno, ali jedna stvar je jasna: trenutno ni Teheran ni zapadna alijansa ne smatraju Tursku pouzdanim posrednikom“, rekla je ona, ukazujući da „politika Ankare dovodi Tursku u takav nepoželjan položaj“.

Nastavak na Southeast European Times...