Izvor: TvojPortal.com, 16.Apr.2011, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NASTAVLJAJU SE SLOVAČKE POZORIŠNE LOVORIKE (DIVADELNY VAVRIN)
42. SMOTRA SLOVAČKIH POZORIŠTA VOJVODINE
Na 42. smotri slovačkih amaterkih pozorišta Vojvodine ( 42.prehiliadky slovcenskej ohotnickej divadelnej tvroby) koja se pod nazivom Pozorišne lovorike (Divadelni vavrin) održava u Staroj Pazovi od 8. aprila , dosad su nastupali dramski ansambli iz Kisača, Novog Sada , i Bačkog Petrovca, a do nedelje , 17.aprila, kad se smotra završava i proglašavaju pobednici,publici i trima žirijima ( oficijelnom, stalnom žiriju publike i žiriju >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << Matice slovačke ) predsatviće se dramskiamzteri iz grada domaćina, Kovačice,Vojlovice i Kulpina.
Ko smo mi uopšte?
Posle „Komedije o ljubavi( ( Komedija o laske) Anđela Beloka Rucantea koju je u režiji mlade glumice Ane Kovarove na otvaranju, 8.aprila izveo Kultirno- informativni centar (KIS) iz Kisača u koprodukciji sa pozorišnom trupom „Studio“ iz ,Novog Sada, nastupilo je Amatersko pozorište „Janko Čeman“ iz Pivnice koje uz tri scene VHV ( Bački Petrovac, Stara Pazova i Kovačica) spada u sam vrh slovačkih dramskih kolektiva u Vojvodini . Ono je došlo na smotru sa vrlo ambicioznim projektom neverbalnog teatra pod naizvom“ Ko smo ? I ko smo i šta smo mi uopšte?“( Kto sme? A sme vobec?) Katarine Mišikove u scenskoj realizaciji svog stalnog reditelja i glumca Jana Kmećka.
Poznata slovačka spisateljica , pesnikinja i dramaturg ,Katarina Meškova, je nakon završetka Fakulteta dramskih umetnosti u Banjskoj Bistrici jedno vreme provela na stažu u Lake George Dinner Theatre u državi Njujok, SAD . Dobitnica je više nagrada za poeziju i prozu , a prošle godine je dobila prvu nagradu na konkursu za dramske tekstove za pozorišnu igru „Ozidaj zid, zadrži ženu „( Postav stenu, zasad ženu) ostavrenu u pozorištu „Na peronu „.U četrdesetminutnoj koreo igri usporenog ritma sa čestim ponavljanjem istih pokteta uz preglasnu originalnu muziku Ondreja Pavčoka, šest maldih devojaka( Hana Bohleradska, Silvia Šusterova , Ines Pinitirova, Simona Čobrdova , Milana i Tamara Brnjova ) disciplinovano su sledeile uputsva reditelja Kmećka koji u ovom scenskom žanru nije imao ništa više iskustva od ovih mladih interpretaorki prigušenog scenskog plesa, ali amaterska scena ne zna ni za kakve stege i ograničenja na putu traganja ka novim izrazima i formama.Time bi se mogao objasniti , a i opravdati ,ovaj eksperiment kome ni inserti iz dokumentarnih i naučno-fantastčnih filmova o katsrofama koje su zadesile našu planetu , emitovani na videu na pozadini sene , nisu mnogo pomogli da onih dvadesetak gledalaca koji su gledali perdstavi izađu iz dvorane sa razlogom više za razmišljanje na večnu temu:Ko smo mi uopšte? A to je bila osnovna ideja ove predstave pokreta. Ne da direktno odgvori ko smo mi , nego da podstakne gledaoce da to pitanje sebi postave i kad dođe vreme, na njega pokušaju i da odgvore. Predstava je završena, a i mnoge posle nje, ali izgleda da publika posle njih još nije dobila podsticaj da postavi pitaje: Ko smo mi uopšte, a kamo li da na isto i odgovori. Za to ne treba nikakvu krivicu da snosi ni autrorka scenarija Katarina Miškova, ni reditelj Jan Kmećko, a ponajmanje onih šest dražesnih devojaka na sceni koje su izvodile neke poktete kao labudice kojima se poleće, ali u toj nakani ne uspevaju. Ili ne daju ljudi, il' ne da Bog! Reditelj i dramaturg predstave Jan Kmećko uradio je scenografiju i kreirao kostime, u čemu mu je veliku pomoć pružio poznati glumac SNP iz Novog Sada Miroslav Fabri, a autorsto plakata i afiša potpisuje Viliam Valenti .
Sačmarom na muža
Jedno od najstarijih kulturno-prosvetnih društava koje okuplja vojvođanske Slovake je Kuturni centar „Pavel Jozef Šafarik „u Novom Sadu koje je na 42. prehliadki nastupilo sa klasičnom komedijom slovačkog autora Štefana Kršnjaka (Štefana Kršnak ) „Sačmarom na muža“( S bronkovnicou na manžela) koju inače sve slocvačke scene često i rado odavno uvrštavaju u svoj repertoar. Režiser i dramaturg ove novosadske „Sačmarice“ ,Samuel Medveđ, nije imao razloga da ulaže neki veći napor i trud što nije ni učinio jer je već pri prvom pojavljivanju sve bilo jasno: sam je odigrao progonjenog muža Ferdiška koga rođena žena Cecilia ( Ana Kotvašova, najuspešnije ostavrena uloga u predstavi ) progoni iz rođenog doma i to ne samo govorom mržnje u kojoj inače ne oskudeva, nego i sve vreme poseže za glavnim argumetom, lovačkom puškom, sačmaricom, koja je ,bez obzira što je na bini bila „prekovana „ u vazdušnu pušku , naterala žrtvu, tj.muža, da zbog nasilja u porodici potraži sugurnu mušku kuću kod svog pajtaša ,Imri Repe.
On se spanđao sa Evom , kćerkom Cecilijinom kao izaizvačice nasilja u porodici i muža joj, žrtve istog ,Fedriška, što je i trebalo dokazati.Scenografu Martinu Klaćiku ništa nije trebalo osim molerskih merdevina, jedne kante sa farbom, lavora punog vode koji je postavjen na sred sredine scene da bi svi u njega ugazili ,kao i poljskog kreveta na nerasklapanje koji koriste kao nužan smeštaj i muž Ferdiško i žena mu progoniteljka Cecilija.Ovako osirotela scenografija je razumljiva u ovim oskudnim vremenima koja su snašla ne samo amaterske ansamble nego i profesionalna pozorišta , a naročito ako su još i u rekosntrukciji,( a mnoga jesu, bar u najavi ).
Za Tvoj Portal Branko Rakočević
pozorištestara pazovakisač
