Izvor: RTS, 09.Mar.2022, 12:40
Može li Peking da izvuče neke pouke iz rata u Ukrajini
Oružani sukob u Ukrajini je veliki i složen politički, ekonomski i vojni izazov i za vladu u Pekingu. Kakve posledice bi najmnogoljudnija zemlja sveta mogla da pretrpi zbog njega i da li bi mogla da iz njega izvuče ikakvu korist?
Prema izveštavanju Kineske centralne televizije (CCTV), predsednik najmnogoljudnije zemlje sveta Si Đinping je u virtuelnom razgovoru sa francuskim liderom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom 8. marta >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << istakao opasnost koju sveobuhvatne sankcije prema Rusiji predstavljaju za stabilnost svetske ekonomije.
Si je naglasio da kaznene mere koje provode Vašington, Brisel i drugi ugrožavaju finansije, energetiku, saobraćaj i lance snabdevanja na globalnom nivou, te pozvao na dijalog na ravnopravnim osnovama između Rusije, SAD, EU i NATO-a kako bi se sprečila dalja eskalacija i otimanje situacije kontroli.
Akcenat na posledicama sankcija po svetsku ekonomiju u obraćanju predsednika Sija izražava, može se reći, iskrenu i duboku zabrinutost vlade u Pekingu za dobrobit njene države i naroda.
Poremećaji na svetskom tržištu u snabdevanju prirodnim gasom, naftom i ugljem, metalima, hranom i đubrivom, inflacija prouzrokovana poskupljenjem energenata, kao i potresi na finansijskom tržištu, imaće značajan uticaj i na kinesku ekonomiju i verovatno je osetno usporiti.
Kineska vlada upravo je početkom ovog meseca izašla u javnost sa prognozom rasta od pet i po odsto za ovu godinu, ali će ta procena, s obzirom na najnovije komplikacije u vezi sankcija protiv Rusije, sada gotovo sigurno morati da bude revidirana nadole.
Kineski stav prema sukobu u UkrajiniKina, koja je i sama vitalno zainteresovana za očuvanje sopstvenog teritorijalnog integriteta, jer se suočava ne samo sa pokušajima odbegle ostrvske provincije Tajvan da ojača svoju de fakto samostalnost od Pekinga već i zahtevima za otcepljenje Hong Konga, podržala je teritorijalni integritet Ukrajine.
Ona se, međutim, uzdržala od glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija kojim je osuđena Rusija.
Peking je obećao humanitarnu pomoć Ukrajini i u više navrata pozivao na dijalog.
Iako Kini ne odgovaraju kršenja međnarodnog prava i suvereniteta država, ma od koga ona dolazila, i nije priželjkivala otvoreni ulazak ruske armije u Ukrajinu, ona i dalje stoji uz svog vojno-političkog saveznika Moskvu, s kojom je upravo početkom februara prilikom posete predsednika Vladimira Putina Pekingu potvrdila odlične bilateralne odnose, koji su tada okarakterisani kao "partnerstvo bez ograničenja".
Na to ukazuje i izjava ministra spoljnih poslova Vang Jia koji je ove nedelje pozvao Zapad da poštuje "legitimne bezbednosne interese" Rusije. On je apelovao i na uzdržanost, rekavši da "rešavanje složenih problema zahteva smirenost i razum, a ne dolivanje ulja na vatru".
Ji je, čini se, i dao odgovor na zahteve Vašingtona da se Kina kritički odredi prema Rusiji i uzdrži od nabavki ruskih energenata i hrane time što se usprotivio "mešanju trećih strana" u odnose između njegove zemlje i Kremlja.
Ima li Peking ikakve koristi od događaja u Ukrajini?Uprkos globalnom ekonomskom haosu koji se upravo razvija i činjenici da Kina da zbog izazova njenom suverenitetu (u prošlosti i u vezi Tibeta, a sada prvenstveno u vezi Tajvana i Hong Konga) ne želi da vidi primere kršenja integriteta međunarodno priznatih država, može se smatrati da iz konflikta u Ukrajini ona može da izvuče i određenu korist.
Najpre, on, čini se, puno govori o reakciji Zapada koja bi mogla da zadesi najmnogoljudniju zemlju sveta u slučaju da se nađe u oružanom sukobu s Tajvanom. Sada je, naime, više nego ranije izvesno da Vašington u tom slučaju ne bi direktno svojim oružjem i trupama podržavao odbeglu kinesku provinciju.
Naime, SAD već duže vreme sprovode tzv. "strategiju dvosmislenosti", u kojoj s jedne strane upućivanjem svojih vojnih brodova i podmornica i održavanjem vojnih vežbi sa saveznicima kao što su Japan, Australija i evropske članice NATO-a u okolini Tajvana šalju signal kineskim planerima da su spremne da ratuju za to pacifičko ostrvo, a sa druge, istovremeno vladi i narodu u Tajpeju sugerišu da treba da se sami staraju o svojoj bezbednosti, što daje utisak da se ipak neće fizički mešati u eventualni rat između matice Kine i Tajvana.
Događaji u Ukrajini sada, čini se, nagoveštavaju da Vašington ipak nije spreman da u korist svojih protežea uđe u direktan oružani sukob sa nuklearnom silom koja poseduje i velike konvencionalne vojne potencijale.
Radije, mešanje SAD u eventualni rat Pekinga i Tajpeja svelo bi se na logistiku, isporuke naoružanja, obaveštajno delovanje i snažnu medijsku propagandu, ali bi uključilo i pokušaj sveopšte političke i ekonomske izolacije Kine (koja bi, naravno, bila znatno teža nego u ruskom slučaju, jer je uticaj Kine na američku i svetsku ekonomiju daleko veći).
Pored te pouke, Peking će se, čini se, donekle neočekivano, steći (a po nekima, utvrditi) položaj starijeg brata u savezničkom odnosu sa Rusijom. Odnosno, biće u prilici da kroz ekonomiju ostvari jak, može se reći, egsistencijalni uticaj na zemlju sa najvećim brojem nuklearnih bojevih glava na svetu.
Jer, izvesno je da će slojevite, sveopšte ekonomske sankcije protiv Rusije najveću zemlju sveta nesumnjivo znatno približiti, pa i, može se reći, vrlo snažno vezati za Kinu.
Ne samo zato što će Moskva tražiti od Pekinga da otkupi više njenih energenata, prirodnog gasa i nafte, hrane, metala i drugih proizvoda, već i zato što će Kremlj pokušati da izvoz u druge zemlje i plaćanje inostranstvu usmeri preko kineske teritorije, odnosno, finansijskih institucija i mehanizama.
Kada su u pitanju ekonomski odnosi sa Kinom, Rusija ima za čim da žali, jer je trgovinska razmena između Moskve i Pekinga u januaru i februaru, pre početka rata u Ukrajini, metaforično rečeno, eksplodirala.
Naime, u poređenju s ista dva meseca u 2021. ekonomska razmena između dva giganta se uvećala za čitavih 38 i po odsto, što je sjajan rezulatat čak i kada se uzme u obzir da je pre godinu dana zbog poremećaja u saobraćaju i snabdevanju prouzrokovanom pandemijom trgovina bila u zastoju.
Da je zaista reč o impresivnom ostvarenju ilustruje činjenica da je prosečni rast razmene Kine sa spoljnim partnerima u prva dva meseca ove u odnosu na isti period prošle godine iznosio 16 odsto, odnosno, bio višestruko niži od onog sa Rusijom.
Takav, zdravi razvoj razmene u mirnodopskim uslovima mogao je u narednim godinama da dobro popuni državni trezor Rusije i ojača je, te joj omogući da smanji zavisnost od zapadnih tržišta, ali istovremeno ne zapadne u tako podređeni položaj u odnosu na Kinu u kakav će uskoro doći zbog rata i sankcija.
Mada je za Peking poželjno da ima jak ekonomski uticaj na severnog suseda, njemu naravno ne odgovara da njegov glavni saveznik u opiranju globalnom hegemonizmu Vašingtona bude jako oslabljen ili slomljen sankcijama i iscrpljivanjem u Ukrajini.
Kini verovatno u prilog ne ide ni eventualna smena na vrhu u Moskvi, do koje bi teoretski moglo doći usled ekonomskog urušavanja države, jer bi eventualna nova vlada u Kremlju u tom slučaju verovatno bila više okrenuta kooperaciji sa Zapadom nego Istokom.
Za Kinu može biti teškoća i to što Vašington u svetlu događaja u Ukrajini i iz bojaznosti da bi se nešto slično moglo desiti i na Tajvanu, sada pomno prati situaciju u istočnoj Aziji i zasigurno planira nove demonstracije sile u tom regionu i načine da još bolje podupre separatističku vladu u Tajpeju.
Kriza u Ukrajini SAD i njenim saveznicima pružila je i priliku da razrade medijsku mašineriju i šablone za međusobno povezivanje i saradnju u cilju uvođenja i sprovođenja oštrih, temeljnih sankcija kakvim bi sigurno pokušali da naškode i Kini ako bi se ona našla u oružanom sukobu s Tajvanom.
Zbog svega toga rat u Ukrajini je i za vladu, ekonomske stručnjake i vojne planere u Pekingu nesumnjivo ogroman i složen izazov.
