Izvor: Politika, 24.Apr.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mogu li Dačić i Vučić da ubede kosmetske Srbe
Milovan Drecun upozorava zapadne diplomate da rizikuju da izazovu daljim pritiskom na Srbe na severu KiM političku destabilizaciju u samoj Srbiji
Glavne srpske pregovarače, premijera Ivicu Dačića i prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića, danas u Beogradu čeka nova runda razgovora, možda ništa manje teška od one održane u Briselu 19. aprila. Ovoga puta preko puta njih će sedeti predstavnici kosmetskih Srba koji se oštro protive parafiranom dogovoru. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Vučić je, najavljujući ovaj susret, pre dva dana rekao da očekuje dogovor i da se nađe rešenje kako bi „ujedinjeni nastupali kao što smo to uvek činili.” Predstavnici Srba, za „Politiku”, kažu da ni do kakvog dogovora ne može da dođe, jer oni imaju mandat da sprovode volju naroda koji je jasno na referendumu prošle godine kazao da neće integraciju u sistem Prištine i koji je u ponedeljak na Trgu Šumadija odbacio sve tačke Briselskog sporazuma.
Prvi čovek opštine Zvečan Dragiša Milović za naš list kaže da će od Aleksandra Vučića tražiti da vide šta je potpisano u Briselu, ali i da će jasno obrazložiti odluke sa referenduma od 15. februara prošle godine i sa protesta održanog u Kosovskoj Mitrovici gde su rekli „ne” tačkama iz Brisela.
„Pozvaćemo državni vrh da dođe na sever Kosmeta da narodu kaže šta je dogovoreno i parafirano. Nijedna vlast mimo volje naroda nema pravo da ga gura u drugu državu jer smo mi i po Ustavu Republike Srbije i po Rezoluciji 1244 SB UN državljani Srbije. Mi hoćemo da sarađujemo sa našim državnim vrhom, sa našom državom, jer mi drugu nemamo, saslušaćemo Vučića ali ga i pozvati da siđe u narod”, kaže Milović.
Čelnik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić kaže da nije sporno da se sasluša obrazloženje državnog vrha, ali „nema tu nikakvog dogovora kako javnosti prezentira prvi potpredsednik vlade”.
Predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun ističe da ne može da se kaže da su svi Srbi odbili sporazum već se mora precizirati da su to učinili samo Srbi sa severa Kosmeta. Obrazlažući zašto se mora primeniti ovaj sporazum koji je „nesporno težak i bolan”, Drecun za „Politiku” kaže da je prvo pitanje koje se nameće – šta bi drugo trebalo uraditi, kako ići dalje.
„Drugo, kako zaustaviti moguće jednostrane akcije Prištine za nasilno gašenje institucija Republike Srbije i stavljanje severa pod kontrolu ukoliko se prekine pregovarački proces i ako se ne ispoštuje dogovoreno. Treće pitanje o kome treba razmišljati jeste kako bi eventualno ekonomski urušena Srbija mogla dalje da se bori za sprečavanje konačne secesije Kosmeta”, objašnjava Drecun moguće adute za prihvatanje sporazuma koje bi Srbi sa severa mogli danas da čuju od Dačića i Vučića.
Prema Drecunovim rečima primena sporazuma je jedini mogući način za opstanak Srba južno od Ibra. Njime se i Srbima na severu takođe garantuje opstanak, a ukoliko se ne pridržavamo dogovora moglo bi, kaže, da usledi njihovo proterivanje.
„Kako Srbija može da utiče na događaje na jugu Kosmeta? Preko svog naroda, a taj narod može da zaštiti jedino indirektno, preko njihovog prisustva. Ako se postavljamo nerazumno i ako ne budemo najvažniji deo rešavanja kosovskog problema nećemo imati nikakav kapacitet da vršimo pritisak i utičemo na događaje preko Brisela i Vašingtona. Time bismo ostavili na milost i nemilost Srbe južno od Ibra”, ističe Drecun.
Najteži deo ovog sporazuma je, kaže, to što bi institucije koje bi nastavile da funkcionišu na severu KiM morale da budu u ustavnopravnom okviru Prištine, a do sada su bile u ustavnopravnom okviru Srbije.
„Tu bi moralo da se traži specifično rešenje. Ja sam razgovarao sa jednim zapadnim diplomatom i on me je pitao kako da se to uradi kada je već sve dogovoreno. Rekao sam mu da to može da se uradi kada se budu precizirali detalji na osnovu dogovorenih elemenata sporazuma. Tada možemo da predvidimo neka rešenja za Srbe. Ako se kaže da NATO garantuje da 10 godina na severu neće biti KBS, zašto ne bismo mogli da kažemo da Srbi u narednih 10 godina mogu da imaju lične karte ili tablice Srbije ”, pita se Drecun.
On smatra da Beograd u narednom periodu mora u Briselu i Vašingtonu da insistira na tome da se omekša njihov odnos prema Srbima na severu i da se nađe jedno specifično rešenje. Drecun upozorava zapadne diplomate da rizikuju da daljim pritiskom na Srbe na severu izazovu političku destabilizaciju u samoj Srbiji.
„Uzaludno je Beograd kažnjavati zbog neprimenjivanja sporazuma. On nema kapacitet da ga realizuje ako narod smatra da je to direktno protiv njegovog opstanka na severu. Ovo je živ proces, ovo ništa nije završeno”, tvrdi Drecun.
Koordinator Foruma za etničke odnose Nenad Đurđević slaže se sa ocenom da je rizik veliki ukoliko Beograd ne ubedi kosmetske Srbe da podrže sporazum.
„Beograd nema mnogo mehanizama na raspolaganju da ubedi kosovske Srbe da prihvate sporazum. Sem trenutnog ubeđivanja, odnosno predstavljanja situacije onakvom kakva jeste Srbi sa severa Kosova imaju vrlo mali ili nikakav manevarski prostor. Mislim da je jedan od glavnih argumenata taj da će se proces nastaviti i da bi direktna konfrontacija predstavnika kosovskih Srba i Vlade Srbije bila jako loša”, ocenio je Đurđević za Radio slobodna Evropa.
B. Radomirović, J. Cerovina
objavljeno: 24/04/2013
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić
