Izvor: B92, 22.Mar.2014, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MSP: Poznat stav o Krimu, ali kakav
Beograd -- Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je sinoć da je stav Srbije povodom dogadjaja u Ukrajini "poznat i nepromenjen".
"Povodom pisanja izvesnih medija o razgovorima zvaničnika ukrajinskog Ministarstva inostranih poslova sa diplomatskim predstavnicima naše zemlje, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije želi da istakne da je stav Republike Srbije povodom dogadjaja u Ukrajini poznat i nepromenjen", navedeno je u saopštenju.
Ministarstvo nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preciziralo koji je to stav.
S druge strane, šef srpske diplomatije Ivan Mrkić kaže u izjavi za "Večenje novosti" da Srbija zna šta su njeni prioriteti u spoljnoj politici, koja je oduvek bila najneposrednija refleksija unutrašnjih prilika i potreba u našem narodu i državi.
"Čim bude oformljena nova vlada, preciznije će biti izneti stavovi, koji će, uveren sam, kao i do sada biti zasnovani na medjunarodnom pravu i univerzalno prihvaćenim principima koji regulišu medjunarodne odnose", rekao je Mrkić.
Suprotno izjavama da stav Srbije prema Ukrajini mora da bude identičan stavu Brisela, nezvanično se može čuti da je vladi preneto da takvog insistiranja nema. Jedino što bi za Brisel bilo neprihvatljivo jeste otvoreno stajanje na stranu Rusije, kažu izvori B92.
Novosti navode da Srbija neće popustiti pred zahtevima koji stižu iz Brisela.
Tok krize nepredvidiv
Nekadašnji ambasador Srbije u Kijevu Dušan Lazić i viši naučni saradnik beogradskog Instituta za medjunarodnu politiku i privredu Dr Dragan Petrović saglasni su da je ekonomska zavisnost Moskve i Zapada uzajamna, a da je dalji tok krize nepredvidiv. "Situacija u vezi sa Ukrajinom se dalje komplikuje i pokazuje da pregovori koji se vode između Zapada i Rusije ne donose rezultate, nego, naprotiv najavljuju dalje negativne reprekusije. Ovo je najveći konflikt posle Hladnog rata i njegovo zaoštravanje će dovesti do značajnih negativnih posledica i šteta za obe strane, a razume se i za samu Ukrajinu", ocenio je Lazić. On ističe da, "kratkoročno posmatrano, skok cene gasa pogoduje Rusiji, ali uvođenje sankcija ne pogoduje ni Rusiji ni EU", kao i da su Brisel i Moskva zainteresovani za redovan transfer gasa i prihoda od njegove prodaje. "Razmišljanje o tome ko će biti više pogođen sankcijama, Zapad ili Rusija, nije konstruktivan način razmišljanja, jer jedino normalizovanje situacije može da donese napredak na Zapadu i Istoku. Hteli ili ne hteli, prekid ekonomske saradnje bi oštetio i jedne i druge", tvrdi Lazić. Prema rečima Petrovića, SAD i Rusija su jednake nuklearne sile, koje imaju višestruki potencijal da unište planetu, a sve druge su patuljci u odnosu na njih. "U tom smislu, SAD i Rusija mogu da vode diplomatske i ekonomske ratove, pa i da se upuste u manje oružane sukobe u kojima će drugi ratovati umesto njih, kao u Vijetnamu i Avganistanu, a najsvežiji je primer Gruzije", kazao je Petrović. Rusija, pored nuklearne moći, ima još jedan atribut super sile, smatra Petrović, a to su energenti i resursi koji predstavljaju "kolosalnu prednost Rusije". "Rusija ne samo da ne mora da uvozi energente u sledećim decenijama, nego će imati višak proizvodnje tri do četiri puta, to je kolosalna prednost Rusije. SAD štede naftne resurse i uvoze oko 50 odsto količine, iako bi mogli da sami da podmire potrebe za naftom", kazao je Petrović. On je objasnio da SAD nemaju potrebu da uvoze naftu iz Rusije, tako da američka privreda za razliku od zapadnoevropske, pre svih nemačke i francuske, nije toliko zavisna od ruskih resursa.
"Iako raspolaže parametrima tvrde moći, Rusija ima nedostatke i zainteresovana je za transfer američke visoke tehnologije. Rusija je realno u zakašnjenju u oblasti informatike, dok se u oblastima mašinske tehnologije i ratne industrije dobro kotira", procenjuje Petrović. Pomeranje tradicionalnih centara svetske ekonomije sa obala Atlantika na pacifičke obale moglo bi da pogoduje i Rusiji, a i da dodatno uzdrma američki finansijski sistem, koji je teško pogodjen svetskom ekonomskom krizom. SAD jeste i dalje vodeća svetska sila, ali ne jedina kao ranije i nema snagu da odlučuje sama i da kreira glavne tokove u medjunarodnim odnosima, što se videlo na primerima Sirije i Ukrajine, gde su se zapadne zemlje uprkos oštrom negodovanju uzdržale od vojne akcije. "Moskva ima jedno oružje - kupovala je hartije od vrednosti SAD. Najveći kupci su Kina, Japan i Rusija. Rusija ima oko 140 milijardi dolara u hartijama, a Kina 10 puta više. Njihovo povlacenje moglo bi srednjeročno da uzdrma američke finansije", navodi Petrović. Da je Rusija ojačala i da više ne igra drugorazrednu ulogu u medjunarodnim i geopolitičkim odnosima dokaz je i da se nakon povlačenja iz Ukrajine 2004. i "narandžaste revolucije" vratila na velika vrata i preuzela Krim. "Rusija je u ekspanziji kao država kontinent, tu do izražaja dolaze bruto pokazatelji, kao i Kina i Indija. Ali Rusija ima demografski problem, fali joj radna snaga", zaključuje Petrović. Dok i dalje lebdi pitanje da li će se Rusija zaustaviti na Krimu, svet je ponovo počeo da bira stranu, kao u doba Hladnog rata, a to predstavlja neprijatnost za male zemlje, uključujući Srbiju. "Vreme je da vidimo gde se nalazi naša zemlja i tu se mora konstatovati da se Srbija nalazi u veoma delikatnoj poziciji i da mora da zauzme neke stavove u vezi sa opredeljenjem i obavezama prema EU i dobrim odnosima sa Rusijom", naveo je Lazić. Prema idealnom scenariju ukrajinska kriza biće rešena dogovorom, ali za sada nema nagoveštaja da je taj dogovor blizu, pa bi se pre moglo zaključiti da je svet na početku nove globalne neizvesnosti koju je doneo povratak stare super sile.
