Izvor: Southeast European Times, 17.Jun.2011, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lideri državnog udara 1980. svedoče -- šta je sledeće?

Dvojica preostalih lidera vojnog udara 1980. ispitani su nakon što su izgubili svoju ustavnu zaštitu.

17/06/2011

Ozgur Ogret za Southeast European Times iz Istanbula -- 17.6.2011.

Kenana Evrena i Tahsina Šahinkaju, poslednje preostale članove hunte koja je izvela vojni udar 12. septembra 1980, ispitali su tužioci prošle nedelje, nakon što su obojica izgubili imunitet posle referenduma kojim su odobrene ustavne izmene, održanog 12. septembra prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << godine.

Evren, lider državnog udara i sedmi predsednik republike, i Šahinkaja, morali su da svedoče pred Huseinom Gorušenom, tužiocem u Ankari koji ima specijalnu nadležnost, u sklopu istrage koja je počela u aprilu.

Uspeh referenduma i njegovo simbolično održavanje na godišnjicu državnog udara mnogi su videli kao pokazivanje nadmoći civila nad nekada nedodirljivom vojskom.

Posle referenduma hiljade ljudi podnelo je krivične prijave zbog državnog udara i protiv njegovih lidera, koji su sami sebi dodelili imunitet na osnovu 15. Amandmana na Ustav.

Puč ostaje kontroverzan do danas, a neki tvrde da je vojska spasila zemlju od ulaska u nasilje i politički haos. Drugi tvrde da su zbacivanje izabrane vlade i ograničenja civilnih sloboda koja su usledila, zatim masovna hapšenja i politička ubistva, ravni krivičnom delu.

Ni Evren ni Šahinkaja u svom svedočenju nisu izrazili žaljenje i tvrde da su radili za interese zemlje. Oni su rekli da je Turska bila u stanju anarhije i haosa pre puča, jer su obični ljudi bili ubijani u politički inspirisanom uličnom nasilju.

Prema dvojici generala, vojska je reagovala u okviru svojih pravilnika, koji je ovlašćuju da „čuva i štiti tursku domovinu i Tursku Republiku, kao što je propisano ustavom“.

Evren kaže: „Da je zemlja u istoj situaciji i da sam na funkciji, ponovo bih izveo [puč].“

Proces je rezultirao pomešanim reakcijama: Neki vide istragu kao korak napred ka demokratiji, dok neki tvrde da, čak i ako sud prihvati slučaj, on neće odvesti nigde. Drugi kažu da je to jeftin pokušaj vlade da poveća broj glasova pre opštih izbora 12. juna.

Politikolog Baskın Oran, jedan od mnogih naučnih radnika kojima je hunta zabranila stipendije, rekao je za SETimes da smatra da moguće ispitivanje puča 1980. nije samo pokušaj da se ukloni vojno starateljstvo, nego i upozorenje budućim planerima državnog udara.

„Status nekažnjivosti konstantno podstiče nove državne udare. Zašto oni ne bi izveli još jedan puč“, kaže on, dodajući da, mada je Turska izbegla mogućnost puča u skorijoj budućnosti, oni koji misle da istraga neće doneti ništa dobro „nisu svesni šta se oko njih događa“.

Novinar Nedžati Dogru, kolumnista dnevnika Sozdžu, međutim, ima nekih sumnji u pogledu istrage. „Takođe sam zadovoljan zbog hvatanja u koštac sa tradicijom državnih udara u Turskoj i vidim to kao demokratski korak, ali činiti to sada uopšte nije iskreno“, rekao je on za SETimes.

„Nije iskren čin organizovati ovo tokom opštih izbora i reći 'pozivamo pučiste na odgovornost'.“

Dželaletin Čan je portparol levičarskog Pokreta sedamdesetosmaša. „Čak i ako je vlada uradila ovo kao izborni manevar, verujem da je značajno to što je Evrenu i Šahinkaji postavljeno nekoliko pitanja u zemlji kao što je Turska, u kojoj se vojska identifikuje kao da je sa državom, gde sve počinje i završava se sa državom“, rekao je on za SETimes.

Prema Čanu, istraga bi „otvorila neka vrata, pokrenula neke diskusije“. On je rekao da Pokret sedamdesetosmaša namerava da vidi istrage i suđenja vojnom kabinetu, komandantima za vreme vanrednog stanja, šefovima policije, obaveštajnim operativcima, upravnicima zatvora i mučiteljima.

„Stvar nije u tome da se ti ljudi stave u zatvor. Imamo to pitanje suočavanja sa istorijom, stvaranja uslova da se takve stvari nikada ponovo ne dožive“, rekao je on.

Nastavak na Southeast European Times...