Izvor: RTS, 30.Okt.2011, 22:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
L'Occidentale: Predizborno zbogom oružje
Nakon rata koji je veoma mnogo koštao i nekoliko hiljada ljudskih žrtava, kako američkih snaga tako i iračkih civila, i posle svega što je urađeno da bi se uspostavila demokratija u Bagdadu, Obama napušta sto i trpezu prepušta svom najgorem neprijatelju - Iranu, piše italijanski časopis "L'Occidentale".
Ako ovih dana čitate vodeće američke časopise, primetićete da glavna tema nije ubistvo Gadafija, ni hoće li Nacionalni prelazni savet za samo nekoliko meseci >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uspeti da donese novi ustav i započne proces koji bi doveo do slobodnih izbora u Libiji.
Ne priča se ni o izborima u Tunisu, ni o novom "nasledniku" koji se pojavio u Saudijskoj Arabiji. Međutim, sva pažnja usmerena je ka Iraku i nedavnoj odluci predsednika Obame.
Barak Obama nikad nije pokušao da opravda rat svog prethodnika u Iraku, pa se povlačenje iz Iraka može protumačiti kao dobar potez njegove administracije i obećanje koje je po svaku cenu želeo da ispuni, a koga se, kakve li slučajnosti, predsednik setio upravo sad, kada je u Čikagu ponovo pokrenuo svoju izbornu mašinu.
Do kraja godine iz Iraka će se povući i vratiti kući poslednji deo velikog američkog kontingenta, a u Iraku će ostati samo 150 ljudi sa zadatkom da štite veliki kompleks u kome je smeštena Američka ambasada.
Svi će biti vraćeni kući, uz izgovor da iračka vlada nije prihvatila da obezbedi imunitet američkim vojnicima tokom njihovog boravka u zemlji.
Međutim, Obama je želeo da se što pre povuče iz Iraka i obraduje demokratsku bazu, pa se samim tim i nije naročito trudio da postigne dogovor sa iračkom vladom. Advokati Stejt departmenta insistirali su da se o pitanju imuniteta izjasni irački parlament, iako je predsednik mogao da pokuša da na posredan način postigne kompromis, jer je u prethodnim slučajevima bio veoma uspešan u tome.
Pregovaranjem bi verovatno uspeo da u Iraku zadrži nekih deset hiljada američkih vojnika neophodnih za antiterorističke operacije i podršku iračkim vojnim snagama u operacijama održavanja mira, na primer na usijanoj unutrašnjoj granici u kurdskoj oblasti.
Bela kuća je pokazala da joj je stalo do suvereniteta Iraka, da nije želela da napusti saveznike, ali ni da ostane zauvek u zemlji. Međutim, o tajmingu povlačenja iz Iraka odlučeno je u Čikagu, a ne u Vašingtonu.
Predsednik je imao malo vremena i nije razmišljao o posledicama svoje odluke. Međutim posledice su, i pored svih uveravanja državne sekretarke Hilari Klinton, gore nego što je mislio.
Nakon rata koji je veoma mnogo koštao i nekoliko hiljada ljudskih žrtava, kako američkih snaga, tako i iračkih civila, i posle svega što je urađeno da bi se uspostavila demokratija u Bagdadu, Obama napušta sto, i trpezu prepušta svom najgorem neprijatelju - Iranu, koji je to jedva dočekao, jer želi da postane zemlja lider u regionu i Irak pretvori u jedan od svojih satelita.
Naravno, Obama nas je navikao na ovakve svoje iznenadne odluke, ali smo se ovog puta zapitali ko će zameniti "predatore". Odgovor je 4.000 američkih "plaćenika" koji će ostati u zemlji i nakon povlačenja američke vojske i biti plaćeni da održavaju red i mir, ali i da štite američke interese.
Ali, ako Obama misli da će se tako lako izvući odatle, onda ništa nije shvatio za ovih deset godina. Kao što je napisao Maks But u "Komentarima", ukoliko postoji neka konstanta u istoriji američke vojske, onda je to sledeće - što duže američke trupe ostanu u nekoj zemlji, veće su šanse za uspeh demokratizacije te zemlje. Tako je bilo u Italiji, Nemačkoj i Japanu posle Drugog svetskog rata.
Međutim, to se nije desilo u Vijetnamu, na Haitiju ni u Somaliji. Ali Obami istorija ionako nije važna, jer je Irak za njega samo odskočna daska za njegov reizbor.
Pogledaj vesti o: Gadafi, Moamer Gadafi
