Izvor: Blic, 29.Jul.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovske barikade na putu za EU
Posle nedavnog hapšenja i izručenja Haškom tribunalu poslednjeg haškog begunca i optuženika G. Hadžića, iz EU su stigle političke pohvale i poruke da je to krupan korak Srbije na evropskom putu. Prema očekivanju, istovremeno je srpskom državnom vrhu upućena i poruka da se time nisu stekli uslovi da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU. Naime, do kraja septembra bi trebalo obaviti veliki posao u vezi sa unutrašnjim reformama, u čemu se ozbiljno kasni. Pored >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << toga, prema rečima Štefana Filea, komesara EU za proširenje, “glavno preostalo nerešeno pitanje je hladan odnos Beograda prema Kosovu”. Rešenje toga problema, prema njegovom mišljenju, podrazumeva ne samo uspešan ishod pregovora Beograda i Prištine o rešenju 10 tzv. tehničkih pitanja, već i otvaranje pitanja statusa Kosova, “što će uskoro morati da se desi jer Srbija ne može postati članica EU bez rešenja tog problema”.
S obzirom na to da nije realno očekivati da bilo koja srpska vlada u dogledno vreme formalno prizna nezavisnost Kosova, SAD i EU očigledno žele da raznim vrstama pritisaka privole Srbiju da do oktobra između Beograda i Prištine bude postignut sporazum o tzv. tehničkim pitanjima koji bi zadovoljio zahteve EU i SAD i bio prihvatljiv za albansku vlast na Kosovu. Pri tome je srpskim vlastima odlučno stavljeno do znanja da je postizanje sporazuma o tim pitanjima (u pregovorima kojima predsedava predstavnik EU) najvažniji uslov za sticanje kandidatskog statusa Srbije. Sporazumno rešenje tih pitanja svakako bi predstavljalo korak ka implicitnom priznavanju kosovske nezavisnosti od strane Srbije. Naravno, nije sporno da je Kosovo i danas faktički potpuno nezavisno (od Srbije). Zato SAD i vodeće države EU, posebno Nemačka, u zamenu za formalno priznavanje državne nezavisnosti Kosova traže "priznavanje realnosti" i "normalizaciju odnosa”. A to je upravo sporazumno rešenje Beograda i Prištine tzv. tehničkih pitanja. Na taj način bi se rešili ne samo mnogi sporovi u odnosima Beograda i Prištine, već i veoma važna pitanja za opstanak i život Srba na Kosovu (sloboda kretanja, lične isprave, priznavanje diploma, registarske auto-tablice, katastar, carinski režim, saradnja u oblasti telekomunikacija, elektroprivrede i sl.) Time bi, faktički, bio primenjen nekadašnji model odnosa dve Nemačke koji nije podrazumevao njihovo uzajamno priznavanje niti članstvo Istočne Nemačke u OUN. To se nameće kao realno i obostrano korisno prelazno rešenje do konačnog regulisanja statusa Kosova na međunarodnom i unutrašnjem planu.
Međutim, u dosadašnjim pregovorima Beograda i Prištine, očigledno, nije sve išlo po planu EU i SAD i željama albanskih vlasti, pre svega kad je reč o katastru, carinskim pečatima, diplomama, Telekomu i struji, pa je nedavno, na predlog predstavnika EU, došlo do njihovog prekida do septembra. Imajući u vidu činjenicu da do kraja septembra moraju biti ispunjeni svi bitni uslovi EU za sticanje kandidatskog statusa, očigledno je da će u nastalom vremenskom tesnacu biti pojačani pritisci EU i SAD u pogledu potpunog i kvalitetnog ispunjavanja tih uslova. U tom pogledu apsolutni prioritet imaće uspešno okončanje pregovora Beograda i Prištine. Zato će do septembra nesumnjivo biti aktivirani razni oblici što javnog što tajnog diplomatskog uticaja i pritiska na srpski državni vrh.
U međuvremenu, SAD vrše sve intenzivniji politički, ekonomski i drugi pritisak na države koje nisu priznale nezavisnost Kosova (posebno preko Organizacije afričkih država) da to što pre učine. Takođe se, prema izjavi ministra V. Jeremića, "pojačavaju pritisci na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova”. S druge strane, albanska vlast na Kosovu (svakako ne na svoju ruku) iskoristila je prekid pregovora Beograda i Prištine da protivpravnim uvođenjem embarga na uvoz robe iz Srbije, dakle grubim kršenjem pravila CEFT-e, demonstrira svoju "suverenu” vlast u nameri da tako od Srbije iznudi političke ustupke u nastavku pregovora. Nažalost, EU i SAD ćutke su prešle preko tog akta kojim se podrivaju i dovode u pitanje započeti pregovori Prištine i Beograda. To je bio pozitivan signal za albanske vlasti da jedinice specijalne albanske policije u ponedeljak, 25 jula u 22 sata, oružanom silom zauzmu dva administrativna prelaza na severu Kosova (Jarinje i Brnjak) na kojima rade Srbi kao pripadnici kosovske granične administracije. To je, nesumnjivo, bio deo plana o oružanom uspostavljanju albanske vlasti na severu Kosova. Tek kada je zapretila opasnost od velikog oružanog sukoba albanske policije i Srba sa severa Kosova, intervenisale su snage Kfora, a zatim je izraženo formalno neslaganje Brisela i Vašingtona sa tom akcijom.
Srbija je, pre svega zbog nasilnog policijskog zauzimanja dva granična prelaza na severu Kosova, pre tri dana zatražila održavanje vanredne sednice Saveta bezbednosti OUN. Umesto da se, uz bezbednosnu kontrolu Kfora, sačeka ishod te sednice, na graničnim prelazu Jarinje je u sredu uveče došlo do novog, vrlo opasnog incidenta koji je, nažalost, izazvala grupa srpskih ekstremista, tačnije huligana. Paljenjem i rušenjem graničnog prelaza i pucnjavom u pravcu pripadnika Kfora naneli su ogromnu političku štetu Srbima na Kosovu i Srbiji, odnosno pregovaračkom procesu Beograda i Prištine, a time i procesu evrointegracija.
Naime, kada se, s punim pravom, očekivalo da albanska vlast doživi vrlo oštru osudu u Savetu bezbednosti i nalog da se sve vrati u pređašnje stanje, ceo svet je video zapaljeni i razoreni granični prelaz od strane grupe srpskih vandala. Tako će u najboljem slučaju u Savetu bezbednosti biti oštro osuđene i albanska i srpska strana. Međutim, postoji realni rizik od albanskog nasilja nad Srbima južno od Ibra i odlaganja nastavka pregovora, što i želi albanska strana. Srećom, srpska vlast čvrsto je opredeljena za hitno saniranje nastale krize i nastavak pregovora.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Kandidatura Srbije
