Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Nov.2018, 17:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konferencija: Proširenje 2019. neće biti prioritet, nastaviti sa reformama
Proširenje Evropske unije zbog unutrašnjih pitanja neće biti visoko među prioritetima evropske zajednice, te će u takvim okolnostima države zapadnog Balkana morati ambicioznije da rade na reformama kako bi održale fokus na regionu, rečeno je danas na konferenciji "Evropska unija i zapadni Balkan".
Pažnja Evropske unije prema zapadnom Balkanu u 2019. godini biće značajno manja, jer je očekuju parlamentarni izbori, diskusije o novom budžetu, te izlazak Velike Britanije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << iz unije, rekao je predsednik Upravnog odbora Centra za evropske integracije Srđan Majstorović.
"U takvim okolnostima samo mnogo aktivniji i mnogo ambiciozniji pristup reformama može da kvalifikuje Srbiju i ostale članice da se predstave kao potencijalne buduće članice EU", naveo je on.
Govoreći o izveštaju Evropskog parlamenta o procesu pristupanja Srbije, Majstorović je rekao da očekuje da će EP oceniti da Srbija mora mnogo ambicioznije da se pozabavi stepenom demokratičnosti društva i kvalitetom demokratskih institucija.
Siguran je da će izveštaj treitrati pitanje funkcionisanja parlamenta, činjenice da se ne razmatraju izveštaji nezavisnih i regulatornih tela, te da očekuje da izveštaj pomene potrebu mnogo ambicioznijih reformi u oblasti vladavine prava.
"Verujem da će biti određenih pozitivnih pomaka kad je u pitanju prepoznavanje značaja izrade buduće medijske strategije, ali sam siguran da će biti izražena određena zabrinutost stepenom slobode izražavanja i slobode u medijima, kao i brojnijm pritiscima na medije", rekao je Majstorović.
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčić Štamcar rekla da je za nju politika proširenja najuspešnija politika EU i da je u njoj transformativna moć za društvo koje želi u uniju.
Ona je navela da je prirodni proces da evropsko zakonodavstvo raste i da je to izazov za svaku zemlju, ali da je Evropska unija tu da pomogne zemljama kandidatima i da im govori o lekcijama koje su članice već naučile.
Svako proširenje EU je donelo nove lekcije i na taj način možemo da kažemo da imamo kredibilnu politiku proširenja. Zato se najbitnija i najizazovnija poglavlja 23 i 24 otvaranju na početku, kako bi države članice imale vremena da se prilagode na očekivanja i zahteve EU, rekla je ona.
Ona je navela i da će rumunsko predsedavanje biti posvećeno Zapadnom Balkanu.
Jelica Minić iz Evropskog pokreta rekla je da je potrebno poboljšati komunikaciju, na kojoj ne rade dovoljno ni EU ni zemlje u regionu.
Ona je međutim, naglasila da zapadnobalkanska šestorka već nastupa zajedno ka EU.
U tom smislu, rekla je da su u oktobru na konferenciji u Sofiji bili parlamentarci iz Evrope i regiona i da su lobirali za proširenje i to jednim glasom, mada o različitim temama.
"U Bukureštu smo razgovarali sa rumunskim zvaničnicima i predstavnicima civilnog društva o potrebi da Rumunija visoko stavi na svoju agendu Zapadni Balkan tokom predsedavanja Savetom EU", rekla je Minić.
"Očekujemo da pitanja koja su već kandidovana u okviru nove strategije proširenja iz februara i na Samitu u Sofiji budu adekvatno adresirana. Od pitanja bezbednosti, povezivanja, ekonomsko- socijalnih pitanja, koja na neki način otvaraju put ka funkcionalnoj integraciji sa EU pre pune institucionalne integracije", rekla je Minić.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
