Izvor: Politika, 16.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koncesionari se izvukli
Koncesija za autoput od Horgoša do Požege data je konzorcijumu FCC i Alpine odlukom Vlade Srbije, na osnovu prethodno sprovedenog postupka izbora najpovoljnijeg ponuđača. U prvoj fazi tog izbora birane su firme koje su generalno kvalifikovane za koncesionare i zbog toga je u odluci Vlade bilo određeno 11 uslova za učešće na tenderu. U narednoj fazi tražene su ponude i kandidatima je data tenderska dokumentacija. Za izbor pobednika određeno je 14 kriterijuma, u čemu su se pomalo gubili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oni najvažniji: rok izgradnje, koncesiona naknada, rok trajanja koncesije, garancije i putarina. Kako su kriterijumi sabirani teško je reći.
Komplikovani izbor koncesionara ima smisla jer oni ulaze u veliki posao – izgradnju dela autoputa, zatim u njegovo održavanje i funkcionisanje, naplatu putarine i uplaćivanje (u budžet) koncesione naknade. Važni su: rok izgradnje, trajanje koncesije i garancije za izvršavanje obaveza. U tenderskoj dokumentaciji bio je i koncept ugovora o koncesiji, koji je morao predviđati obezbeđivanje izvršenja obaveza koncesionara. Zakonom je, naime, propisano da koncesiono preduzeće obavlja sve poslove, ali se koncesionari (u ovom slučaju konzorcijum FCC i Alpina) time ne smeju osloboditi obaveza. Ako bi se to dogodilo, koncesionare bi bilo izlišno birati – važan bi bio samo izbor koncesionog preduzeća.
Ali u ovom slučaju nije tako urađeno – obaveze FCC i Alpine su potpuno ispuštene. U ugovor o koncesiji uneta je iznenađujuća odredba da će novoosnovano koncesiono preduzeće "Sever-jug autoput društvo sa ograničenom odgovornošću" biti jedini nosilac svih prava i obaveza, a da koncesionari u tom pogledu neće imati nikakvu odgovornost. Tom (pogrešnom) odredbom poništen je bilo kakav efekat skupog truda da se izabere najbolji koncesionar. Postalo je nevažno ko je i kakav je on, a prihvaćene obaveze izabranog koncesionara postale su isključiva nadležnost koncesionog preduzeća.
FCC i Alpina su osnovali koncesiono preduzeće ("Sever–jug autoput...") ulaganjem samo dva miliona evra, koliko je dosad upisani i uplaćeni kapital tog društva. Ugovorom o koncesiji predviđeno je da pre početka izgradnje bude uplaćen i ostatak kapitala do 20 miliona evra, ali je čudno da je isključeno dalje finansiranje koncesionog društva od strane koncesionara – bilo ulaganjem kapitala ili davanjem kredita preko 17 odsto od ukupnih investicija. Tako je obaveza da finansira više od milijardu evra i dovrši izgradnju autoputa spala na malo preduzeće, koje će dogodine (pretpostavljamo) imati 20 miliona evra kapitala, što je nesrazmerno malo prema ukupnom iznosu. Niska kapitalizacija koncesionog društva uvećala je rizik da i koncesiono preduzeće neće ispuniti svoje obaveze.
Da rizik bude veći, umanjene su i obaveze koncesionara da pribave garancije. Odlukom Vlade predviđeno je, naime, da koncesionari daju garanciju za obezbeđenje sredstava za izgradnju – deset odsto, za dobro izvršenje posla još deset procenata, plus pet odsto od predračunske vrednosti investicija. Međutim, u prilogu 14 uz ugovor, to je svedeno na višestruko manje iznose, čime su izabrani koncesionari i na taj način neopravdano oslobođeni obaveza: prva garancija za izgradnju svedena je na samo deset miliona evra, druga garancija je sužena na postepeno davanje garancija za pojedine poslove, a treća je odložena do upotrebne dozvole,
Ugovor o koncesiji predvideo je i da, mimo izabranih koncesionara, u kapitalu koncesionog preduzeća do polovine mogu učestvovati i druga lica, pa je od Vlade zatražena saglasnost da to bude drugoplasirani nesuđeni koncesionar Porr. Ako Vlada samo o tome bude odlučivala, ostaće jedinstvena velika koncesija, data koncesionarima koji su se izvukli od svojih obaveza.
Konsultant za strana ulaganja
[objavljeno: ]
