Izvor: Politika, 17.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko u strancu ne prepoznaje brata
"Jevrejin je onaj ko hoće da bude Jevrejin", mnogo puta sam čula od moje bake. "Šta je to jevrejsko kopile?", pitala bih je nekada davno, jer su me deca u školi zadirkivala...
"Nevolje sa svetom su u tome, sunce moje, da su budale sto posto sigurne u svoje gluposti a mudraci se kolebaju, oni se uvek pitaju, sumnjaju da li je nešto baš ovako ili..."
Živim li u zabludi da je mene baka greškom proglasila Jevrejkom? U mojoj porodici su harale velike strasti, bilo je svakojakih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mešanih brakova, nemam dva pretka iste nacionalnosti i veroispovesti, ali me ništa više ne vezuje za Jevreje od drugih naroda mojih predaka. Ceo život sam proživela među komunistima koji su omalovažavali Boga, šta ja to tražim u sinagogi, čije praznike slavim? A kad sam već obeležena Davidovom zvezdom, uzalud bih se opirala. Ostalo je da sam za ne-Jevreje Jevrejka, a da se ograđujem i branim dokazujući da nisam, to bi ih još više uverilo da jesam to što nisam.
Svest se o jevrejstvu crpi 2007. i mnogih prethodnih godina od kraja Drugog svetskog rata do danas - ponajviše iz Aušvica, nema više nikakve veze sa judaizmom, Bogom, religijom, isključivo se vezuje za holokaust. Jedina misao koju mi je baka utuvila u glavu i koja se neizbrisivo, svakodnevno obnavlja u meni je: sve može ponovo da započne. Ne život, već progon i pogrom.
Uvek su se kroz istoriju tražili žrtveni jaganjci, dežurni krivci za loše političko stanje, drugog razloga nije bilo u ma kojoj zemlji gde se rasplamsavao antisemitizam. Moglo bi se reći, kako je to danas u modi, da to nije ništa lično protiv nas, već potreba onih koji ga šire da tako skrenu pažnju sa njihovih prljavih rabota. Nemačka se u drugoj polovini devetnaestog veka ujedinila u nacionalnu državu koja je prvo ispoljavala mržnju prema Francuzima, a zatim je antisemitizam poslužio ne samo za vidanje promašaja već je doprineo sticanju političke i ekonomske moći. Stvarne probleme antisemitizam, naravno, nikada nije rešavao, ali je uvalio Nemačku u rat, a celu Evropu gurnuo u krvavu tragediju. "Jevreji nisu ništa drugo do varvari pošasti surovih parazita na grbači drugih naroda. Oni su najveća prepreka razvitku, napredovanju, zbog njih je bilo sve sklono truljenju. Njihova nacija se održavala, hranila neugasivom mržnjom prema zemlji koja im je pružala gostoprimstvo, prema ljudima koji su ih velikodušno prihvatili". Ko bi rekao da je to veliki Volter pisao?! Mnogi pametni ljudi su kroz istoriju bili pravi ekstremisti.
Mislim da bi trebalo probuditi radoznalost, želju da se međusobno uvažavamo. Komunizam nije ukazivao na to, komunizam nije rešavao nikakve društvene probleme. Komunizam je vreme svoje moći trošio na to da uspostavi nesmetanu, večnu vladavinu. To zvuči kao besmislica, ali komunisti su samo gledali kako da ostanu na vlasti, u svakom su videli neprijatelja.
Hitlerov antisemitizam je pustio koren u Austriji, on je tamo učio škole, njegovi duhovni oci su otuda poticali, a i to je zanimljivo, Austrija nikada nije imala kolonije, a Austrijanci nisu bili naviknuti na strance - dok je u drugim državama, na Zapadu, svaki treći građanin bio stranac! Dakle u Austriji nije antisemitizam bio problem već mržnja prema strancima, tu su, naravno, i Jevreji bili uključeni, ali bili su obuhvaćeni i Romi, Mađari, Srbi... Dozvolite da citiram Talmud: "Ko u strancu ne prepoznaje brata, taj će pre ili kasnije i u svome bratu videti stranca", jer se sa ova dva reda sve može objasniti.
Antisemitizam je poput toplomera koji pokazuje bolest ili zdravlje zemlje gde se pojavi. Ako u jednoj sredini ljudi krenu da se mrze, to se najpre pokaže u ispoljavanju mržnje prema Jevrejima. A gde se otvoreno pojavi na trotoarima, ne prikriva se na novinskim stranama, grmi na trgovima, ismeva na televiziji, tada pokazuje velike društvene, državne boljke, ozbiljne poremećaje u ekonomiji, moralu, što prouzrokuje osiromašenje većine stanovništva, a može i strašne katastrofe da izazove.
Jednog dana prišao je rabinu Hilelu, koji je živeo u prvom veku pre n. e. jedan ne-Jevrejin i zamolio ga da mu objasni suštinu judaizma, ali kratko, tek toliko dugo koliko može da izlaže stojeći na jednoj nozi. Hilel mu je odgovorio: "Što je mrsko tebi, nemoj da radiš tvom bližnjem", i dodao, "to je suština. Sve ostalo su komentari. Idi i uči".
[objavljeno: ]
.jpg)
