Izvor: Blic, 11.Mar.2014, 01:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kišinjev: Krim može biti "zarazan" za moldavsku pokrajinu Pridnjestrovlje

Događaji u Ukrajini su veoma komplikovani i opasni za čitav region, ali pre svega, predstavljaju direktnu pretnju po bezbednost Moldavije, izjavio je danas moldavski premijer Jurie Leanka, dodajući da kriza sa Krimom može biti "zarazna" i može da podstakne separatistička raspoloženja u Pridnjestrovlju. Moldavski premijer Jurie Leanka

"Napeta situacija na Krimu je pretnja bezbednosti čitavog regiona. Razvoj situacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << može da stvori nove probleme i pretnje za Moldaviju, i posredne i neposredne", rekao je on po povratku iz Vašingtona, preneo je Rojters.

"Ukoliko ne nađemo rešenje za problem Pridnjestrovlja, onda će ta bolest (separatizma) postati opasna i zarazna", rekao je Leanka.

"Novo žarište separatizma pojavilo se ovde (na Krimu). Na Krimu se Ukrajina suočava sa istim problemom kao Moldavija pre 20 godina", dodao je on.

Ukrajinska agencija Ukrinform prenela je izjavu Leanke sa konferencije za novinare da se događaji u Ukrajini razvijaju po vrlo komplikovanom i opasnom scenariju" i da "stvaraju nove ekonomske i političke probleme, direktno preteći bezbednosti Moldavije".

"Upravo to treba da utiče na sve moldavske političare da se zbliže i budu odgovorniji u svojim postupcima, rekao je on i najavljujući skoru posetu Ukrajini, pozvao sve građane Moldavije da pokažu maksimalnu odgovornost i ne podležu mogućim provokacijama.

Pritom, Leanka je rekao da je vlada "kao nikada do sada" odlučna da promoviše integraciju u evropske tokove, navodi Rojters, dodajući da Moldavija planira da potpiše temeljni sporazum o trgovini sa Evropskom unijom.

Itar-Tass je iz Kišinjeva preneo da je Leanka demantovao izveštaje medija da je Rusija pojačala vojno prisustvo u Pridnjestrovlju zbog događaja u Ukrajini.

"To nije ni teorijski moguće. Očigledno neko namerno širi te glasine kako bi zaoštrio i bez toga komplikovanu situaciju u regionu (...) Nema osnova za zabrinutost", rekao je on.

Pregovori o Pridnjestrovlju u okviru grupe "5+2" (Moldavija i Pridnjestrovlje kao strane u konfliktu, Rusija, Ukrajina i OEBS kao posrednici i EU i SAD kao posmatrači) vode se od 1993. godine.

Nepriznata Pridnjestrovska Moldavska Republika sa približno 500.000 stanovnika, od kojih je 60 odsto Rusa i Ukrajinaca, težila je i do raspada bivšeg SSSR-a izdvajanju iz sastava Moldavije, plašeći se njenog prisajedinjenja Rumuniji.

Posle 1992. posle neuspele namere moldavskih vlasti da silom reše problem i oružanog konflikta, Kišinjev je izgubio kontrolu na oblastima leve obale Dnjestra, a mir u regionu održavaju ruske mirovne snage sa moldavskim i pridnjestrovskim snagama.

Tiraspolj traži međunarodno priznanje, dok Kišinjev Pridnjestrovlju nudi autonomiju u okvirujedinstvene države.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...