Izvor: Politika, 28.Mar.2013, 11:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako ispraviti pogrešna shvatanja o Srbiji
Za investitore će biti interesantni telekomunikacije, energetika, poljoprivreda ali i industrijska proizvodnja
Osim što se posle četvorodnevne posete Srbiji, kako kaže, vraća u Njujork teži nego što je došao, potpredsednik izdavačke kompanije „Forbs” kaže da namerava da raširi „informacije koje bi ispravile mnoga pogrešna shvatanja o Srbiji zbog kojih mnogo nisu tražili mogućnosti da ulažu ovde, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a tih mogućnosti imaju”.
„Vlada Srbije, prema svemu sudeći, želi da pošalje poruku da postoje te mogućnosti i da uspostavi politiku koja ohrabruje strane investitore”, kaže u razgovoru za „Politiku” Forbs. „Ali im je neophodna platforma da bi poslali tu poruku i biću pristrastan pa ću reći da mislim da je ’Forbs’ najbolja platforma da se pošalje poruka poslovnoj zajednici.”
Da li je moguće popraviti sliku Srbije u svetu biznisa?
Postoje zemlje koje nisu bile previše poštovane, a sada su miljenici poslovnih ljudi, kao što je, na primer, Mjanmar. Pre dve godine Mjanmar je bio apsolutni tabu, bez ikakvih investicija, a sada svi žele da su tamo. Sa investicijama najpre ulaze geografski najbliže zemlje a potom ih slede i ostali. Pre 20 godina Južna Afrika je isto tako odjednom bila destinacija sa ogromnim mogućnostima za investicije. Stoga je Srbiji samo potrebno da bude bolje predstavljena poslovnoj zajednici.
Ali, na prošlogodišnjoj „Forbsovoj” listi najboljih zemalja za biznis, Srbija je bila na 90. mestu i time bila skoro najgore rangirana zemlja na zapadnom Balkanu. Šta Srbija treba da uradi da promeni uslove za poslovanje i ulaganje?
Vladini programi, o kojima sam čuo na sastanku sa ministrom finansija, predstavljaju veoma pozitivan korak i daju mogućnosti u mnogobrojnim sektorima za kojima postoji potražnja. Samo je neophodno to razglasiti, jer vam ne pomaže ako imate uslove za poslovanje a o njima niko ne zna. Premijer je jedna veoma angažovana ličnost koja govori strastveno i ubedljivo. Ukoliko ljudi koji dođu budu prihvaćeni bar upola kako sam ja prihvaćen ovih dana ovde, mislim da će biti veoma iznenađeni. A biznismeni su pragmatični, pri čemu dobri biznismeni vide šanse ne samo za sebe i svoje deoničare, već i šanse kako mogu da pomognu zemlji domaćinu.
Ali pre nego što dođu ovde, moraju i da čuju nešto o Srbiji. Šta bi trebalo da čuju američki investitori kako bi ih to privuklo da dođu?
Oni moraju da znaju kakva je trenutna situacija, koji su trenutni stavovi vlade i koje su inicijative i mogućnosti na raspolaganju. To nije samo pitanje priče šta vlada namerava da uradi, već mora i to da sprovodi. „Fijat” može da vam bude dobar portparol, jer oni znaju šta se dešava. Ne bih da obeshrabrujem, ali važan je i politički momenat i uvek postoje i neke političke poteškoće. Ipak, poslovni ljudi, osim kada su fizički ugroženi, iskoristiće svaku priliku koja im se pruža, ali važno je i da političari razgovaraju i nađu šanse za investitore.
Kakvu regionalnu konferenciju za investitore namerava „Forbs” da organizuje u Beogradu?
To je jedna od mnogih platformi koje organizujemo širom sveta za privlačenje stranih investitora. Takve konferencije organizujemo i u okviru SAD gde se 50 guvernera bukvalno međusobno bore da privuku ulagače u svoju saveznu državu.
Prošle godine u Srbiji je bilo reči o eventualnom dolasku i investicijama telekomunikacionog magnata Karlosa Slima, prema „Forbsovoj” listi, najbogatijeg čoveka na svetu. Pričali ste u toku posete i sa direktorom „Telekoma Srbija”, da li to nagoveštava nešto?
Kada se pomenu telekomunikacije, odmah se pomisli na Karlosa Slima, budući da je najbogatiji na svetu. On uvek traži mogućnosti za ulaganje, ali ne znam da li će doći i ovde. Ono što je sigurno jeste da on sada ima monopol u svojoj zemlji (Meksiku) i on kako dobar biznismen dobro zna da će se to uskoro promeniti, zbog čega mu trebaju nove mogućnosti za ulaganje. Ne mogu da kažem da će definitivno doći u Srbiju, ali znam da uvek traži mogućnosti da nastavi rast svoje kompanije.
Koji bi privredni sektori u Srbiji mogli da budu interesantni za američke ulagače?
To su telekomunikacije, energetski sektor, ali i proizvodnja jer imate obučenu radnu snagu za relativno nisku cenu rada. Svi shvataju da to neće trajati zauvek, jer sa napretkom i ljudi moraju da budu više plaćeni, i to je pozitivna stvar. Međutim, ako Nemačka i dalje može da bude proizvođačka zemlja, to znači da cena rada ne mora uvek da bude presudna za proizvodnju. Čak i SAD sada vraćaju proizvodnju na svoju teritoriju.
Poljoprivreda je još jedan sektor koji ima veliki potencijal ovde. Na primer, najbogatiji čovek na Tajlandu ulaže u haj-tek industriju, ali dobar deo njegovih ulaganja jeste u poljoprivredu i industriju hrane. Njegova kompanija je sada ogromna u Kini, a verujem da bi želeo da dođe i na evropsko tržište, a Srbija bi tu mogla da bude interesantna za ulaganje jer on razume šta su šanse. Primera radi, on je prvi shvatio da Amerikanci ne jedu pileće glave, vratove i noge, pa je počeo da uvozi ogromne količine tih pilećih delova koji su u Aziji sastavni deo tamošnje kuhinje.
Osim toga, ovde je moguće svašta videti, tako da i turizam može da bude šansa za investicije.
Prva osoba iz Srbije koja je 2007. uspela da uđe na „Forbsovu” listu najbogatijih ljudi na svetu jeste Miroslav Mišković, koji je sada u pritvoru zbog istrage koja se vodi protiv njega. Koliko često osobe sa „Forbsove” liste u jednom delu svog života završe u zatvoru?
Siguran sam da on nije prvi, ali da neće biti ni poslednji. Mi smo novinari, a ne sudije. Naš posao je da otkrijemo da li imaju bogatstvo, a na zemlji je da otkrije da li su ga stekli legalno ili ne. Takve stvari se dešavaju i u SAD. Na primer, vlasnik aukcijske kuće „Sadebis” je osuđen na godinu dana zatvora jer je organizovao kartel sa ostalim aukcijskim kućama.
Vi ste poznati kao kolekcionar umetnina ali i donator muzeja. Kao jedan od osnivača Međunarodnog saveta Luvra, šta biste predložili vlastima koje se bave kulturom, kao i direktorima vodećih muzeja u Srbiji, koji već duže vreme ne uspevaju da renoviraju muzeje i da ih otvore za javnost?
Ključno je da se stvori motivacija za to u samoj zemlji. U Americi je lična filantropija veoma važna, i to ne samo zbog oslobađanja od poreza. Ali i zemlje, kao što je Francuska, u kojoj je isključivo država bila zadužena za davanja u oblasti kulture, shvataju da ne mogu sve same pa zovu u pomoć i ostale. Kada pomažem Luvru, razmišljam i o tome da godišnje dva miliona Amerikanaca poseti taj muzej i da time i njima pomažem. Ali tu postoji i globalni aspekt, jer taj muzej posećuju ljudi širom sveta. Ukoliko više ljudi bude posećivalo Srbiju, njena veoma brojna dijaspora mogla bi da bude zainteresovana da pomogne obnovi institucija kulture.
Nenad Radičević
objavljeno: 28.03.2013.
