Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Avg.2010, 13:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Genetski modifikovan losos uskoro na trpezi?
VAŠINGTON -
Američka vlada razmatra, prvi put, da odobri genetski modifikovane životinje za ljudsku upotrebu, prenosi Radio Glas Amerike (VoA) iz Vašingtona.
Životinje, odnosno riba, koja se razmatra je losos, ali takva dozvola mogla bi da otvori vrata i za druge vrste iz životinjskog sveta.
Oni koji odobravaju takav potez kažu da bi to moglo da poboljša ishranu sve brojnijeg stanovništva u svetu, u vreme kada osiromašene reke i okeani ne mogu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << više da ispune potrebe, ističe se u izveštaju VoA.
Slobodnu prodaju genetski modifikovanog lososa za ljudsku ishranu trebalo bi, posle više godina razmatranja, da odobri američki Sekretarijat za hranu i lekove.
U izveštaju VoA se kaže da je kompanija "Akvabaunti", sa sedištem u Sjedinjenim Državama i Kanadi, proučavala i menjala genetiku lososa tokom proteklih više od 20 godina.
"To je losos koji raste otprilike dva puta brže neko običan losos i raste tolikom brzinom samo zato što smo mu dali drugu generaciju hormona rasta iz lososa. To je gen lososa u lososu", objasnio je Ronald Stotis, šef tehnološkog procesa u kompaniji "Akvabaunti".
Stotis kaže da je "Akvabaunti" izabrala lososa zbog njegovih visoko hranljivih vrednosti.
"Očekujemo da će, kako je svetska populacija sve brojnija, zahtevi za izvorima visoko kvalitetnih proteina biti sve veći. Riba je među najboljim prerađivačima hrane u jestive proteine", ističe Stotis.
On dodaje da je odobrenje u Sjedinjenim Državama veoma važan korak u eventualnoj komercijalizaciji te vrste ribe za akvakulturu, ili gajenje ribe na farmama širom sveta.
"Sve što prodajemo su jaja koja proizvode samo sterilne ženke lososa. One će takođe rasti u posebnim ribnjacima, slično načinu na koji se i sada proizvode", ukazuje Stotis.
Proizvodnjom samo sterilnih ženki i njihovim odgajanjem u ograđenim sistemima izbegava se eventualno bežanje u divljinu koje bi moglo da utiče na biodiverzitet divljih lososa. Stotis tvrdi da ljudi ne bi trebalo da budu zabrinuti zato što je riba genetski izmenjena.
"U SAD mi već upotrebljavamo značajne količine genetski izmenjenog sojinog zrna, pšenice i drugih različitih vrsta i to važi za ceo svet", ističe predsednik "Akvabauntija".
Ipak, to je samo delimično istina, navodi VoA, uz opasku da je, sudeći prema izveštaju Svetske Banke, u samo 22 države zasađeno genetski modifikovano semenje, što je oko osam procenata svetskog obradivog zemljišta. Razlog za to je, navodi se u istoj analizi, poimanje javnosti o zdravstvenim i rizicima po životnu okolinu.
Evropska Unija (EU) ima, osim toga, zakone koji veoma oštro regulišu genetski modifikovane žitarice, dozvoljavajući samo mali deo njihovih vrsta.
Nedavno je, međutim, EU predložila da se zemljama iz tog 27 - članog bloka dozvoli da samostalno odluče da li će dozvoliti ili zabraniti gajenje genetski izmenjenih žitarica.
Stručnjaci na čije mišljenje se poziva VoA smatraju da bez obzira na naglo uvećanje svetskog stanovništva može se pretpostaviti da bi hrana od genetički modifikovanih životinja mogla da izazove još veći otpor i kontroverze.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
