Izvor: Politika, 07.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Egzotična zbirka Oskara Vojnića
Neobični predmeti subotičkog plemića, putopisca i avanturiste, koje je početkom 20. veka prikupio na putovanjima po Okeaniji i jugoistočnoj Aziji, uskoro će se naći pred publikom
Subotica – Najznačajniji eksponati iz Okeanije i jugoistočne Azije sa početka 20. veka biće izloženi krajem aprila u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu, kao deo zbirke subotičkog putopisca i lovca Oskara Vojnića. Postavka će biti i jedna od retkih prilika da se iz depoa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kojima su već pola veka, na svetlo dana pred publiku iznesu neki od veoma retkih i egzotičnih predmeta, čija prava vrednost se upoznaje upravo kroz priču o Oskaru Vojniću, kao i okolnostima pod kojima su uvršteni u zbirku.
Oskar Vojnić bio je potomak čuvene plemićke porodice Vojnića od Bajše, a kustos Gradskog muzeja u Subotici, i autor postavke, etnolog Viktorija Šimon-Vuletić otkriva nam da je u dokumentaciji Arhiva, koja se odnosi na ovu porodicu, pronađen prepis diplome od 4. oktobra 1289. godine kojim srpski kralj Nemanja dodeljuje privilegije „plemićima i narodu dalmatinskog okruga Poljice”.
– Zbog toga se pretpostavlja da Vojnići potiču upravo iz Poljica, a sačuvana je povelja od 28. oktobra 1741. kojom Stipan Vojnić, začetnik loze, dobija plemstvo – kaže Viktorija Šimon-Vuletić.
Odrastao u takvoj porodici, školovan u Budimpešti, Oskar nije imao materijalnih briga, pa se sa austrougarskim plemstvom mogao prepustiti zadovoljstvima putovanja i lova. Obišao je čitavu Evropu, putovao do krajnjeg severa Skandinavije, u Rusiju, daleku Aziju, dva puta u Afriku, Okeaniju i Australiju. Prema zapisima savremenika, bio je introvertna, ali radoznala osoba, a osam knjiga koje je napisao nakon svojih poduhvata svedoči da ga na putovanje i istraživanje nisu nagonili samo žeđ za avanturom i hedonizam, kakav je bio uobičajen u tadašnjim visokim društvenim krugovima, već i interesovanja karakteristična za istinske istraživače. Nažalost, njegove knjige objavljivane početkom 20. veka na mađarskom jeziku nisu ponovo štampane niti prevedene na srpski.
Zahvaljujući ovom svetskom putniku, vanevropska zbirka subotičkog Gradskog muzeja je neobično bogata, u njoj je više od 300 eksponata, a Viktorija Šimon-Vuletić kaže da je njihova identifikacija bila izazovan muzeološki posao, budući da predmeti koji potiču sa dalekih meridijana nisu svi bili obrađeni, odnosno nije bilo poznato odakle potiču i koja im je bila namena. U tom poslu, kaže, najviše joj je pomogla literatura dobijena preko Interneta. Upravo na osnovu tekstova o predmetima koji se odnose na obred pijenja kave-kave uspela je, na primer, da utvrdi koju je od dve kokosove šolje Oskar Vojnić dobio na poklon kada je proglašen za poglavicu na Samoi. U zbirci je i celokupan komplet za pijenje kave-kave, koja nema veze sa našom kafom, već je reč o blagom sedativu od korena neotrovnog bibera koji, kako je putopisac opisao, udara u noge a ne u glavu.
Naročitu vrednost zbirke predstavljaju i „tape” iz Okeanije koje će biti posebno izložene u Beogradu: reč je prostirkama napravljenim od kore drveta koja se posebnom tehnikom razvlači i oslikava.
Zbirka Oskara Vojnića nije jedina vanevropska zbirka u Gradskom muzeju, tu su još i predmeti koje su sa putovanja doneli Emil Talijan i Tibor Sekelj, što sve predstavlja pravu retkost u jednom tipično zavičajnom muzeju, ali su i autentično svedočanstvo o pojedincima koji su želeli da istraže svet daleko izvan granica svog okruženja.
A. Isakov
[objavljeno: 08/04/2008]
