Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Feb.2011, 11:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Egipatska kriza: Mubaraku "dosta vlasti", ali...

KAIRO -

Egipatski predsednik Hosni Mubarak je izjavio da želi odmah da podnese ostavku, ali se plaši da bi cela zemlja nakon toga mogla da sklizne u haos.

U prvom intervjuu od početka protesta u Egiptu, Mubarak je sinoć za tv-mrežu Ej-Bi-Si Njuz rekao da mu je "dosta vlasti", ali je upozorio da bi islamistička stranka Muslimanska braća preuzela vlast, ako bi se on povukao iz politike.

Bi-Bi-Sijev izveštač iz Egipta, međutim, podseća da je u pitanju odranije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << poznata tvrdnja koju je Mubarak prethodnih 30 godina koristio da bi pred javnošću opravdao represiju koju sprovodi u Egiptu.

Izveštači iz Kaira navode da na ulicama i dalje vladaju nasilje, bezvlašće, haos i pustošenje, da su mnoge zgrade u plamenu i da je tokom dana više puta otvarana vatra iz raznog oružja.

Pristalice predsednika Mubaraka, naoružane batinama i noževima, napadale su i hapsile na više mesta strane novinare, kao i aktiviste koji se zalažu za zaštitu ljudskih prava.

Razgovori o Mubarakovom odlasku

U toku su razgovori Obamine administracije i najviših egipatskih zvaničnika o mogućoj hitnoj ostavci predsednika Hosnija Mubaraka i formiranju privremene vlade koju bi podržala vojska, a koja bi imala zadatak da pripremi zemlju za slobodne i fer izbore kasnije ove godine, navode američki zvaničnici.

Američka administracija strahuje da bi 11. dana protesta kada se na ulicama Kaira očekuju višemilionske demonstracije nazvane "Dan odlaska" , nezadovoljstvo moglo eskalirati u veće sukobe ukoliko egipatsko rukovodstvo ne udovolji glavnom zahtevu naroda o odlasku Mubaraka.

Formiranje prelazne vlade je upravo jedna od nekoliko mogućnosti o kojima se razgovara, saopštili su američki zvaničnici kasno sinoć.

Zvaničnik, koji je insistirao da ostane anonimam, rekao je AP-u da SAD ne pokušavaju da nametnu rešenje Egiptu, nego samo da je administracija procenila da Mubarak mora da ode uskoro ukoliko se želi mirno rešenje krize.

"Predsednik (Obama) je rekao da je sada vreme da počne mirna, u granicama zakona i suštinska tranzicija, sa kredibilnim, sveobuhvatnim pregovorima", rekao je sinoć predstavnik Bele kuće Tomi Vitor.

"Razgovarali smo sa Egipćanima o nekoliko različitih načina kako da proces pokrenemo unapred, ali sve te odluke mora da donese egipatski narod", rekao je on.

Bela kuća i Stejt dipartment nisu želeli da razgovaraju o detaljima diskusija koje američki zvaničnici vode.

Potpredsednik Džozef Bajden, kao i državna sekretarka Hilari Klinton razgovarali su juče sa potpredsednikom Egipta Omarom Sulejmanom, ali zvaničnici kažu da ni Bajden ni Klintonova nisu eksplicitno pozvali Mubaraka da odmah ode sa vlasti, ali su insistirali na merama koje će dovesti do smanjenja napetosti na ulicama i stvoriti uslove za demokratske izbore.

Zvaničnici administracije kažu da ni jedan poseban plan nije razmatran sa Egipćanima. Vašington samo iznosi različite ideje kako da se brzo uspostavi proces u koji bi bili uključeni razni ljudi i koji bi vodio slobodnim i fer izborima, drugim rečima o različitim načinima da se ostvari taj cilj, navode oni.

Među tim opcijama je i predlog da Mubarak odmah podnese ostavku - što on uporno odbija da učini - i da vlast bude prenesena na privremenu vladu koju bi vodio Sulejman.

Međutim, zvaničnici negiraju sugestiju da Bela kuća pokušava da nametne tu ideju i kažu da nije uopšte jasno šta će se desiti.

Ove ideje dolaze iz Vašingtona u trenucima pojačanih sukoba Mubarakovih protivnika i njegovih pristalica i isticanja roka koji su za danas postavili demonstranti da Mubarak odstupi sa vlasti.

Sjedinjene Države su juče oštro kritikovale sistematske napade na novinare, od strane Mubarakovih pristalica, ističući da to liči na pokusaj da se spreči izveštavanje o još većim antivladinim demonstracijama koji se očekuju u današnjem "Danu odlaska".

Muslimanska braća nisu zainteresovana za mesto predsednika

Islamistička opoziciona grupa Muslimanska braća je izjavila da nema ambicije da predlaže svog kandidata za predsednika Egipta, ali je spremna da učestvuje u pregovorima za rešenje sadašnje krize u zemlji.

U izjavi TV stanici Al džazira, jedan od lidera Muslimanske braće Mohamed al Beltagi je potvrdio da je ta grupa, koja je formalno zabranjena u Egiptu, zainteresovana za političke reforme, ali ne i za mesto šefa države. On je izjavio da su dobili poziv da razgovaraju o političkim promenama i izrazio nadu da će Muslimanska braća biti zvanično priznata kao politička partija. Prema rečima Al Baltagija vlada "koketira" sa ovom grupom.

"Mi smo spremni da pregovaramo ali tek posle kraja režima Hosnija Mubaraka", izjavio je on sinoć katarskoj TV stanici Al džazira.

Članovi Muslimanske braće učestvuju u masovnim protestima protiv režima Hosnija Mubaraka, ali u grupi tvrde da nisu organizatori sadašnjih protesta.

Vašington post: Tri scenarija za Egipat

Egipat se našao na sudbinskom raskršću. U toj zemlji nijedan istinski korak ka demokratiji, međutim, nije moguć sve dok se ne promeni nekoliko zakona i ustav, procenjuje "Vašington post", u pokušaju da odgovori na suštinsko pitanje: kuda ide ta mnogoljudna muslimanska zemlja, koju danima potresaju sukobi.

Prvo se moraju promeniti odredbe koje opoziciju onemogućavaju da kandiduje svog kandidata za predsednika, zatim, ukinuti vanredno stanje koje snagama bezbednosti omogućavaju da drže ljude u pritvoru bez optužnice,uvesti sudsko nadgledanje izbora, obezbediti uticaj umerenijih pripadnika vladajuće partije u državnoj mašineriji.

Vašingtonski dnevnik objašnjava tri moguća scenarija raspleta u Egiptu:

Iranski ishod: Šah Mohamad Reza Pahlavi bio je, kao Hosni Mubarak danas, stub američke moći na Bliskom istoku i imao diplomatske odnose sa Izraelom. Kada se svrgnut, vlast je u Iranu preuzela teokratska klika na čelu sa ajatolahom Ruholahom Homeinijem, koja je ugušila pokret koji su u početku vodili studenti i umerene snage. To je nanelo štetu SAD jer je Iran postao antiizraelska snaga u regionu.

Poređenje je, međutim, nepotpuno, jer u Egiptu nema duhovnog niti verskog lidera koji živi u Parizu i čeka trijumfalan povratak u Kairo, iako su neki zabrinuti za mogućnost da islamisti preuzmu vođstvo protesta.

Muslimanska braća su u Egiptu ilegalna, ali tolerisana organizacija, koju je Mubarak koristio kao izgovor da bi odbacio zahteve za većim slobodama.

Neki smatraju da bi Muslimansku braću, ako dođu na vlasti, bilo nemoguće smeniti, drugi navode da njihovi lideri žele da nametnu islamske zakone,ali postepeno, a ne odjednom, kao u Iranu, dok ih treći odbacuju kao snagu, tvrdeći da oni mogu da računaju na svega oko 100.000 sledbenika, u zemlji koja ima 80 miliona stanovnika .

Indonežanski ishod: Predsednik Suharto je 32 godine bio na vlasti kao američki saveznik i Bela kuća se plašila posledica njegovog odlaska, ali je na kraju ta najmnogoljudnija muslimanska zemlja uspela da uvede demokratiju i ostane ključni partner SAD.

Za neke analitičare to je izgledniji scenario, jer i Egipat ima sekularnu tradiciju i jaku vojsku, uz čiju pomoć bi uvođenje demokratizacije osnažile umerene snage.

Rumunski ishod: Rumunska revolucija je svrgnula i likvidirala diktatora, ali su narednih meseci vojska i komunistička elita uspeli da opstanu. Egipatske službe bezbednosti broje oko milion ljudi, tako da je moguće da vladajuća elita polako istisne opoziciju, sa Mubarakom kao prelaznim predsednikom i kozmetičkim reformama koje bi pružile iluziju promene. U tom slučaju, državna kontrola nad medijima se ne bi ukinula, a izborima bi se i dalje manipulisalo.

Ono što je Rumuniju spaslo, bilo je to što je ta zemlja želela da postane članica NATO i Evropske unije, pa je na kraju izrastao demokratskiji sistem vladavine. Takvih motiva u Egiptu trenutno nema, konstatuje "Vašington post".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...