Izvor: Blic, 09.Jun.2012, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džinovski mamut zove se Nosko
Tokom redovnog obilaska mesta gde ogromni bageri na površinskom kopu u Kostolcu uklanjaju površinski sloj zemlje kako bi otkrili slojeve uglja, saradnici Arheološkog instituta SANU pre tri dana uočili su kost ogromnog mamuta - pretpostavlja se da je njegova dužina premašivala deset metara, što je gotovo duplo više od čuvene mamutice Vike.
Arheolozi su mu u toku jučerašnjeg dana dali i ime: pošto je pronađen na mestu zvanom Nosak, novootkriveni mamut zvaće se - Nosko.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Novootkrivene kosti ove preistorijske životinje nalaze se na sredini okomitog odseka u žutom lesu visokom šezdesetak metara, a Ilija Danković, jedan od saradnika Arheološkog instituta, objašnjava da se na ovom prostoru nekada davno nalazilo močvarno ušće velike preistorijske reke u Panonsko more. Mamuti su se zaglavljivali u blatu, i tu ostajali do uginuća.
Zna se da su osamedesetih godina prošlog veka rudnički bageri neprestano nailazili na kosti preistorijskih životinja, ali tada nije postojala svest o potrebi da se one čuvaju, a nalazišta istražuju. Ilija još kaže da i dan-danas bageri koji vade šljunak sa dna Dunava izbacuju lobanje mamuta.
- Tela uginulih mamuta razvlačile su druge životinje, pa zato ima vrlo malo sačuvanih celih kostura. Vika je jedna od tri na svetu netaknuta od trenutka uginuća. A možda je i Nosko - kaže Ilija Danković.
Uprava rudnika juče je predložila da svojim bagerima, a pod nadzorom arheologa, otkopa prilaz kostima jer je sada pristup nalazištu veoma težak, a rad opasan, pošto postoji stalna opasnost da se zemlja obruši na istraživače.
Otkopavanja se obavljaju špahtlama i četkicama, kako se kosti ne bi oštetile, a sve faze rada dokumentuju se snimcima načinjenim fotoaparatom prikačenim na minijaturni helikopter, kojim se upravlja sa zemlje.
Radovi će trajati nedeljama, a verovatno pre nego što budu okončani, ranije otkriven kostur mamuta, poznate kao Vika, uz pomoć građevinskih mašina će, zajedno sa delom tla na kojem je nađena, 20. jula biti preneta u izložbeni prostor kompleksa Viminacijum. Da možda tu sačeka mamuta Noska.
- Viminacijum se krupnim slovima već upisao u svetsku arheološku kartu. Na mestu ovog rimskog grada i legionarskog logora do sada je otkopano 14.000 grobova i otkriveno 50.000 predmeta, od toga 1.000 zlatnih. Viku, skelet ženke mamuta koji predstavlja svetski raritet, ovde smo našli 2009. godine. Otkako se vrše arehološka istraživanja u svetu su pronađena samo 23 cela skeleta mamuta, i naša Vika je među njima. Skelet na čijem iskopavanju sada radimo najavljuje, možda, još jedno takvo otkriće - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog projekta Viminacijum.
Zajedno sa prof. dr Miomirom Koraćem, direktorom Arheološkog projekta Viminacijum, i Ilijom Dankovićem, na otkopavanju rade još i saradnici Saša Redžić, kao vođa tima, Nemanja Mrđić i Mladen Jovičić, svi na doktorskim studijama.
Povezane vesti: Niz novih otkrića u Viminacijumu
