Izvor: Blic, 23.Okt.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država, to sam ja
VREME STROGOG NADZORA - Mnoga ubistva u Miloševićevo vreme počinjena su zbog toga što su nepozvani pokušali da zađu u atar poslova i novčanih dobiti, koji je bio namenjen samo osobama bliskim vlastima.
Takozvane demokratske promene, bar kada je reč o nadzoru nad strogo kontrolisanim poslovima, ništa nisu promenile. Vlast i njoj bliski ljudi ne samo da nepogrešivo njuše gde su pare, već nikome drugom ne dozvoljavaju da se makar primakne „zabranjenoj zoni". One >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji krše zabranu više doduše ne ubijaju, ali im velikodušno dopuštaju da - u nemogućnosti da dođu do posla i novca - u očajanju to sami učine.Čuvena deviza francuskog kralja „država to sam ja" u demokratskom društvu je tako obogaćena novom sadržinom koja bi mogla da glasi: tamo gde su pare, tamo su i vlasti. I, naravno, njihovi trabanti. Država, drugim rečima, može biti u rasulu ali su - da ne brinemo - pare i poslovi još uvek pod njenim neumoljivo strogim nadzorom.
GRBAČENJE I UCENJIVANJE - Poljoprivredni proizvođači, to je bar svima vidljivo, žive od svog rada. Moglo bi se, otuda, brzopleto zaključiti da ih to bar čini nezavisnim. Vraga je tako. Kako se svakodnevno uveravamo, oni u velikoj meri zavise od proizvoljnih promena cena i nametnutih „uslova poslovanja" i još više od ucena vlasnika skladišta i krupnih monopolista. Bilo bi, otuda, normalno da se, kada se pobune protiv nepravde, njihovi zahtevi s pažnjom saslušaju i - koliko je to moguće - uvažavaju. Pa da li to i dobijaju? Kako da ne. Kao što je pokazao protest malinara, dobijaju, ali po leđima.
