Izvor: Politika, 16.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodine olakšice
"Prvo red za hleb, pa za zejtin, zatim za šećer, a sada za vizu. Zar ne mislite da kao žitelji ove zemlje napredujemo?". Pitanje koje je 27-godišnji Dejan Trbojević iz Novog Sada postavio svojoj sapatnici u dugačkom redu ispred ambasade jedne evropske zemlje u Beogradu sažima svu gorčinu izneverenih očekivanja njegove generacije. Verovali su da će, kad padne Miloševićev režim i Srbija krene demokratskim putem, biti srušeni i zidovi kojima su se Evropa i svet ogradili od nas. Ali, od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oktobra 2000. godine do danas ti zidovi kao da su postali još čvršći, redovi za vize duži, a mladići i devojke iz Srbije uvereni da ih Evropa – sa kojom inače dele iste vrednosti i kulturu – ne želi čak ni kao turiste.
– Kad bi nam davali da odemo kad hoćemo i da se vratimo kad hoćemo, sve bi bilo drugačije. Vraćali bismo se mi. Ovako, svaka šansa je poslednja – objašnjava 26-godišnja Vitomirka Trebovac iz Bukovca. Ona, Dejan, i još 18 mladih autora iz Srbije, Crne Gore, BiH, Makedonije i Albanije, pobednici na konkursu za "Najbolje priče iz reda za vize" Građanskog pakta za jugoistočnu Evropu, imali su priliku da o svojim iskustvima govore i na promociji knjige u Briselu, Amsterdamu i na novosadskom "Egzitu". Njihovi vršnjaci iz zapadne Evrope svesrdno su podržali kampanju za ukidanje viza zapadnom Balkanu, ali zvaničnici još nisu bili spremni da to učine.
Međunarodna krizna grupa upozorila je da "strogom politikom viza EU izaziva antievropska osećanja kod građana regiona i time, umesto da pospeši, guši željene demokratske reforme i Albaniju, BiH, Makedoniju i Srbiju i Crnu Goru gura u svojevrsni "evropski geto".
Na "getoizaciju" ovog dela Evrope nekoliko puta je upozorila i Evropska inicijativa za stabilnost, kao i Međunarodna komisija za Balkan (u takozvanom Amatijevom izveštaju), ista ocena je upućena iz briselskog Centra za evropske političke studije (CEPS-a), a u više navrata zvaničnicima Unije su se, zajedničkim apelom da ukinu "šengenski zid" prema ove četiri balkanske zemlje, obratili i državnici regiona, kao i nevladine organizacije. Brisel i dalje nije odmakao od opreznih obećanja.
A onda je situacija, ipak, počela da se menja.
Dobre namere
Doris Pak, predsedavajuća delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu, zatražila je početom jula od Evropske unije da što pre olakša izdavanje viza državljanima zapadnog Balkana, ocenjujući da "strog i nesrazmerno skup vizni režim" pogađa ne samo omladinu, već i poslovne ljude i političare. Za vizne olakšice založio se i evropski komesar za proširenje Oli Ren, čija je domovina – Finska – od ovog meseca preuzela predsedavanje EU. Finski ministar spoljnih poslova Erki Tuomioja izjavio je da mladim ljudima iz Srbije treba omogućiti da putuju u zemlje članice EU.
Da li će oni najzad dobiti tu šansu znaće se do kraja meseca: na sednici ministara EU za pravosuđe i unutrašnje poslove, najavljenoj za 24. jul, očekuje se da će Evropska komisija izaći sa zvaničnim predlogom viznih olakšica koje bi, ukoliko pregovori počnu, kako je planirano, na jesen, mogle da stupe na snagu iduće godine. Povlastice u vidu jednostavnije, kraće i jevtinije procedure dobijanja šengenskih viza na duži period i uz mogućnost više ulazaka bi, međutim, zasad bile ograničene na neke kategorije građana, kao što su studenti, sportisti, umetnici, mladi stručnjaci i poslovni ljudi.
Ali, i to bi, smatraju u Briselu, trebalo da bude dovoljno da uveri žitelje Srbije u dobre namere Evropske unije, da im pokaže da EU ne odustaje od svojih obećanja o "evropskoj perspektivi" za zapadni Balkan, i da pomogne reformskim snagama u zemlji u teškim vremenima, smanjujući antievropsko raspoloženje.
Sve ove najave ipak nisu sasvim ubedile ovdašnju javnost, koja se već navikla da EU poteže vizne olakšice svaki put kad joj ponestanu drugi argumenti da nas uveri kako je dobronamerna, kako zaista želi da nam pomogne, da nas "nagradi" za napredak u ispunjavanju uslova koje nam je postavila.
Prvi korak ka "beloj listi"
S druge strane, oni koji se već godinama zalažu da Srbija izađe iz "balkanskog geta" smatraju da bi ovo trebalo da bude tek prvi korak ka njenom prelasku sa "crne" na "belu" šengensku listu, što znači da bi svi naši građani dobili mogućnost da bez posedovanja vize borave na šengenskoj teritoriji do tri meseca.
Komesar EU za unutrašnje poslove Franko Fratini smatra da će se uslovi za ovo steći tek u poodmakloj fazi naših priprema za ulazak u EU, odnosno kad u potpunosti ispunimo niz standarda i kriterijuma koji su utvrđeni posebnom uredbom EU iz 2002. godine. To, pored ostalog, znači da moramo uspostaviti efikasnu kontrolu granica i zaustaviti ilegalne migracije, zaključiti ugovore o readmisiji sa svim državama članicama EU, ojačati političku i ekonomsku stabilnost u zemlji i suzbiti korupciju i organizovani kriminal, usvojiti zakon o azilu, obezbediti nova, sigurna putna dokumenta; doneti zakon o strancima... Vizni režim prema Srbiji umnogome opterećuje i situacija na Kosovu i Metohiji. Čak dve trećine lica koja traže azil u zapadnoevropskim zemljama su iz te pokrajine, a Unmik po pravilu ne sprovodi ugovore o readmisiji koje je zaključila naša zemlja.
-----------------------------------------------------------
Šta je "šengen"
Šengenski sporazum je dokument koji su juna 1985. godine u istoimenom gradiću potpisale zemlje Beneluksa, Francuske i Nemačke, i, uz Konvenciju o primeni ovog sporazuma iz 1990. godine, čini osnovu za sve propise EU kojima se regulišu pitanja viza, azila, migracija i kontrole granica. Njime se, pored ostalog, uređuju uslovi prelaska spoljnih granica EU, kretanje i boravak stranaca na teritoriji Unije, saradnja policijskih i pravosudnih organa u šengenskoj zoni, uspostavljanje Centralnog informativnog sistema.
U šengenskoj zoni su sve "stare" članice EU sa izuzetkom Velike Britanije i Irske, kao i Island i Norveška, koje nisu u EU. Nove članice EU ulaze u "šengen" oktobra iduće godine. Švajcarska je takođe ušla u šengensku zonu, i naši građani će tamo moći turistički da putuju sa šengenskim vizama od iduće godine, ali već od 10. jula 2006. državljani Srbije sa regulisanim boravkom u Švajcarskoj ne moraju više da traže tranzitnu šengensku vizu na putu kroz šengenske zemlje, kao i kroz Sloveniju.
Uslovi za dobijanje šengenske vize, kao i njena cena – 35 evra – isti su za sve zemlje. Iako su ministri pravde i unutrašnjih poslova EU u Luksemburgu u aprilu doneli odluku o povećanju cene vize na 60 evra od 1. januara 2007. godine (komesar EU za pravosuđe i unutrašnje poslove Franko Fratini ovo je obrazložio poskupljenjem izdavanja isprava sa biometrijskim podacima), ona se neće odnositi na građane Srbije do 2008. godine. Tanja Miščević, šefovica Kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije, veruje da višu cenu viza EU neće primeniti na građane Srbije ni u 2008. godini pošto će država u međuvremenu ispuniti sve neophodne uslove kako bi građani ubuduće u Evropu putovali bez viza.
Srbija je od Evropske komisije zatražila da se vizne olakšice odnose na građane koji idu u posetu rodbini u zemljama članicama EU, učenike i studente koji su dobili stipendiju ili imaju poziv iz zemalja koje su potpisnice šengenskog sporazuma, zatim naučnike, istraživače, novinare, biznismene, državne službenike, sportiste i radnike u kulturi, aktiviste nevladinih organizacija, pilote i avionsko osoblje, vozače kamiona i sve koji se bave transportom, kao i na pacijente kojima je neophodno lečenje u inostranstvu.
Aleksandra Mijalković
--------------------------------------------------------------------------
A broj cipela?
Za dobijanje šengenske vize potrebno je brdo papira. Evo samo nekih dokumenata koje je potrebno spremiti pred odlazak u ambasadu:
– formular zahteva za vizu
– jedna (ili dve) novija fotografija formata za pasoš
– fotokopija pasoša
– prethodni pasoš
– potvrda o zaposlenju (mora biti naveden datum zasnivanja radnog odnosa, radno mesto i mesečna primanja)
– rešenje o godišnjem odmoru
–radna knjižica
– zdravstvena knjižica
– obrasci M1-M2
– uverenje o upisu u matičnu evidenciju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih
– potvrda o izmirenom porezu
– fotokopija rešenja o preduzeću (za vlasnike firmi i radnji)
– izvodi sa računa preduzeća ili delatnosti (najmanje za poslednja tri meseca)
– penzijski ček
– potvrda od škole/fakulteta
– đačka knjižica/indeks
– izvod iz matične knjige rođenih i dokumentacija o zanimanju oba roditelja
– izvod iz matične knjige venčanih (za nezaposlene supružnike) i dokumentacija koja se odnosi na zaposlenje supružnika
– dokumenti o posedovanju nekretnina, drugi prihodi
– izvodi bankovnih računa i kreditne kartice
– rezervacija povratne karte ili saobraćajna dozvola vozila ukoliko se putuje sopstvenim prevozom.
– potvrđena rezervacija hotela, ili
– pozivno pismo od privatnog lica i fotokopija lične karte osobe koja poziva
Potrebno je i voditi računa da u pasošu postoji barem jedna potpuno prazna strana, jer može da se dogodi da putnik dobije vizu za koju nema mesta, što će značiti vađenje novog pasoša. Ova nova procedura za koju je potrebno oko nedelju dana itekako može da dovede u pitanje polazak u željenu zemlju.
S. D.
[objavljeno: ]
