Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Jan.2011, 15:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Delević: Srbija može "položiti ispit" u decembarskom roku

BEOGRAD -

Srbija u decembru može dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU), izjavila je direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, ali je za to, pored odgovora na Upitnik Evropske komisije, neophodno stvoriti odgovarajuću političku klimu i popraviti činjenično stanje u 10 indikativnih oblasti.

Srbija može da "položi ispit" u decembarskom roku, ali je za dobijanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << statusa kandidata potrebno da radimo u tri pravca, objasnila je Delević, koja će sutra u Briselu, u delegaciji Vlade Srbije, predati odgovore na Upitnik Evropske komisije.

Prvi uslov koji bi trebalo ispuniti je Upitnik, dodatna pitanja, ekspertske misije, da bismo pomogli Komisiji da stekne pravi uvid u to kakvo je činjenično stanje u Srbiji, precizirala je Delević.

Popravljanje činjeničnog stanja

Prema njenim rečima, druga tema na kojoj bi trebalo raditi jeste popravljanje činjeničnog stanja.

Do roka koji smo sami sebi dali Akcionim planom, poručila je Delević, potrebno je da se promene one stvari koje su izdvojene kao nešto što smeta sticanju statusa kandidata, od blanko ostavki, do povraćaja imovine.

Delević je dodala i da Srbija mora da učestvuje u stvaranju takve političke klime u kojoj će svaka članica EU na decembarskom sastanku Evropskog saveta želeti da glasa da ona postane zemlja kandidat.

Predstavnici Evropske komisije, prema njenim rečima, na osnovu odgovora na Upitnik, dobiće presek stanja, reformskih prilika u Srbiji u ovom trenutku i stanja administracije.

"Za njih su mnoge od tih činjenica poznate, jer su to ljudi koji su pisali Izveštaj o napretku, koji su sedeli sa nama na različitim sektorskim i tehničkim sastancima", naglasila je Delević.

Kako je napomenula, "oni znaju za dobre stvari koje smo učinili, ali znaju i za probleme".

Ovo je prvi put, istakla je Delević, da im se daje sveobuhvatan presek, na određeni dan.

Mislim da je veoma važna i sama činjenica da smo u kratkom roku, koji su nam oni postavili, na koordiniran i transparentan način uspeli da odgovorimo na Upitnik, rekla je Delević.

Indikativnih 10 oblasti

Trebalo bi, međutim, razdvojiti opis stanja, od onoga kakvo je stanje na terenu, napomenula je Delević i dodala da je opis stanja dobar, ako je tačan.

"Mislim da je Komisija već, kroz Izveštaje o napretku, pokazala koje su to oblasti gde ona očekuje da se stanje popravi", ukazala je Delević.

Prema njenim rečima, to je onih 10 indikativnih oblasti, od restitucije, preko pitanja vlasništva poslanika nad mandatima, obezbeđivanja rada nezavisnih tela i sektorskih reformi u mnogim oblastima.

To je sve ono što se očekuje da bude urađeno za sticanje statusa kandidata, precizirala je Delević i predočila da se u ovim oblastima mogu očekivati dodatna pitanja i ekspertske misije.

"Verujem da će dodatnih pitanja biti i u nekim oblastima gde je odgovor bio dobar, sveobuhvatan, pa je otvorio Komisiji i neke nove aspekte koje nisu imali u vidu", naglasila je Delević.

Premijer Mirko Cvetković predvodiće u Briselu 31. januara i 1. februara delegaciju Srbije, u kojoj će biti potpredsednik Vlade Božidar Đelić, ministarka pravde Snežana Malović i Milica Delević.

Oni će evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu uručiti odgovore na Upitnik Evropske komisije.

Predviđeno je da razgovaraju i sa predsednikom Saveta EU Hermanom van Rompujem, predsednikom Evropske komisije Žoze Manuel Barosom i evropskom komesarkom za pravosuđe Vivijen Reding.

Značajni odgovori Beograda na Upitnik

Odgovori Beograda na Upitnik Evropske komisije (EK) o spremnosti Srbije za kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji (EU) predstavljaju i zvaničan i kvalitativni krupan korak napred u evropskoj integraciji Srbije, prenose evropski diplomatski izvori u Briselu.

Odgovori koje će sutra predati premijer Srbije, bez sumnje moraće da budu dopunjeni, ali je realno očekivati da EK polovinom godine dobije jasnu sliku o tome dokle je Srbija napredovala u evropskim reformama i da najesen spremi Savetu ministara EU mišljenje, a možda i predlog za početak pregovora sa Srbijom.

Pred Srbijom stoje krupni izazovi i kad je reč o dokazivanju pune saradnje s Haškim sudom i presudno važnom dovršetku pravosudne reforme kao preduslova za suzbijanje korupcije.

Svi sagovornici u Evropskoj uniji smatraju da bi hapšenje haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića bilo izuzetno važan zaokret koji bi vrlo verovatno ubrzao približavanje Srbije Uniji.

Premijer Cvetković će zajedno sa srpskom ministarkom pravde Snežanom Malović upravo zato u utorak razgovarati sa evropskom komesarkom za pravosuđe Vivijan Reding o onome šta je vlada u Beogradu učinila i šta priprema da učini u skladu s preporukama EK.

Evropski komesar za proširivanje Štefan File je prošle nedelje u EP izjavio da je Srbija sad "na dobrom putu" da uspešno dovrši reformu pravosuđa.

Na Srbiju se gleda, kako je rečeno agenciji Beta, kao na ključnu zemlju za proces uključivanja celog zapadnog Balkana i stabilizaciju regiona, što je prošle nedelje podvukao i predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek posle susreta s predsednicom srpskog parlamenta Slavicom Đukić Dejanović.

Šef diplomatije Mađarske, zemlje predsedavajuće EU, Janoš Martonji prošle srede u Spoljnopolitičkom odboru EP ocenio je da unutar Unije i dalje postoji "zamor" i nespremnost da se ide na ulazak novih članica u EU, ali je podvukao da je upravo zato važno da se proces pridruživanja osnaži kvalitativnim koracima koji će odagnati podozrenje u svrsishodnost uključivanja zemalja zapadnog Balkana u redove evropske dvadesetsedmorice.

Sad se već spominje i mogućnost da Hrvatska tek 2014. postane članica EU, zato što se smatra da vlada u Zagrebu teško može da u međuvremenu ispuni sve uslove i sprovede reforme kad je u pitanju delovanje pravosuđa i borba protiv korupcije, tako i kad je reč o punoj saradnji s Haškim sudom, na šta bar zasad ima bitnih primedbi tužilaštvo tribunala u Hagu, a krupne zamerke o tome i poglavito holandska vlada.

Vidan napredak u sprovođenju reformi

U Evropskoj komisiji je Beti rečeno da bi vidan napredak u sprovođenju evropskih reformi u Srbiji, bitnoj zemlji regiona, doprineo učvršćenju uverenja da će proširivanje, kao i dosad, doneti ekonomsku i bezbednosnu korist samoj EU, a povoljno mišljenje Evropske komisije o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo bi tome veoma doprinelo.

Srbija je zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU podnela 22. decembra 2009. godine, a Savet ministara EU je 25. oktobra ove godine zatražio od Evropske komisije da izradi mišljenje o kandidaturi Srbije.

Tada je naglašeno da će puna saradnja sa Haškim sudom, a to znači da Beograd pruži dokaze da čini sve da uhapsi odbegle optuženike Mladića i Hadžića, ostati preduslov za dalji napredak Srbije u evropskim integracijama.

Proces od podnošenja zahteva za članstvo do dobijanja statusa kandidata, koji su dosad podnele zemlje zapadnog Balkana, trajao je jednu do dve godine.

Do sada su status kandidata za punopravno članstvo u EU dobili Hrvatska koja je pri kraju pristupnih pregovora, i Makedonija, kojoj je u decembru 2005. odobren status kandidata, ali još nije dobila datum početka pristupnih pregovora.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...