Izvor: Blic, 14.Apr.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čiji si ti, mali
U vremena ona svake nedelje sam sa dedom i ocem išao u crkvu, uprkos činjenici da se pojedinim drugovima i drugaricama koji su odlučivali o našim sudbinama ta činjenica baš i nije sviđala. Naročito je bilo problema na dan naše slave Svetog Stefana, kada su moji roditelji insistirali da tog dana ne idem u školu. To je bio razlog da od drugarica i drugova doživim brojne neprijatnosti. Kao pravi hrišćanin, deda me je podučavao:
„Sinko, kada se vreme promeni, od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovih što te sada gone, nećeš moći da uđeš u crkvu! Tada nemoj da ih osuđuješ, nego im napravi mesta da stanu kraj tebe!’’
Ja bih kao i svako dete izlazio napolje i gledao u čelično sivo nebo, očekujući da usred zime sine sunce i da se vreme promeni. Davno se moj deda prestavio pred Gospodom kada se vreme konačno promenilo, a Srbiju ogrejalo sunce. Ali ja sam zapamtio dedine reči nezaboravnice, na kojima sam vaspitavan:
„Pavle je odbacio najveći kamen kojim je gađao svetog Stefana, pa se prihvatio krsta i postao apostol Pavle. Biće i među ovima mnogo takvih, a ti im ne zaračunaj za greh današnje postupanje! Nemci su ratovali sa Francuzima i Englezima, a danas zajedno stvaraju novu Evropu mira i blagostanja. Greh bi jedino bio kada bi oni kao trenutna većina tebe uzeli uza se, pa se ti promeniš. A ako se oni promene, a hoće, ti ih prihvati i ne zaboravi priču o bludnom sinu!’’
Kada sam u Skupštini Srbije kao narodni poslanik glasao da Ivica Dačić postane ministar, moj zluradi kolega iz opozicije je dobacio:
„Ivice, pozdravi se sa Srđanom, on je onaj iz 'Otpora’ sa kojim si lepo sarađivao 2000. godine!’’
Ivica Dačić mu je odgovorio: '’Hoću, naravno, da nije bilo 'Otpora’, ja bih najdalje dogurao do portparola SPS-a, a danas sam prvi potpredsednik vlade!’’
Danas se neki zgražavaju što je Slobin portparol dobitnik priznanja "Najevropljanin”! Više bi voleli da je Srbija vraćena deset godina u prošlost. I danas je lakše iz prašine dograbiti najveći kamen i baciti ga na nekoga, nego zasukati rukave i prihvatiti se svog krsta. Ili pružene ruke!
