Izvor: Blic, 06.Dec.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CNN: Šta se krije iza nemira u Egiptu?
Iza najnovijih nemira u Egiptu krije se nastavak borbe za vlast između islamista i ostataka bivšeg vojnog establišmenta, pošto je dekret predsednika Mohameda Morsija oštro podelio Egipćane, uz pritužbe zbog još nerešenih pitanja nejednakosti i korupcije i optužbe za povratak na autoritativni stil vlasti.
U scenama koje podsećaju na masovne demonstracije koje su dovele do svrgavanja bivšeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka početkom prošle godine, hiljade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << demonstranata je preplavilo trg Tahrir u Kairu u protekloj nedelji, navodi Si-En-En (CNN).
Proteste je izazvao dekret koji je 22. novembra izdao sadašnji predsednik Morsi, prvi lider koji je pobedom na slobodnim, demokratskim izborima došao na čelo ove zemlje sa 83 miliona stanovnika, a u skladu sa kojim nijedan sud ne može da poništi njegove odluke dok ne bude izrađen novi ustav.
Tim dekretom je Morsi sebi dodelio neprikosnovena ovlašćenja, a sve odluke koje je doneo otkako je preuzeo funkciju zaštitio je od sudskog preispitivanja.
Ovakav potez Morsija, koji je skoncentrisao vlast u rukama izvršnih organa, predstavlja nastavak borbe oko vlasti između Morsijeve Muslimanske braće - islamističkog pokreta koji otelotvoruje najmoćniju političku snagu u Egiptu i koji je na izborima osvojio skoro polovinu mesta u parlamentu - i ostataka establišmenta pod vojnom dominacijom iz Mubarakovog perioda.
Liberalni Egipćani i oni koji naginju levici, koji su odigrali veliku ulogu u revoluciji, ali su skrajnuti uspehom islamista na narednim izborima, brojni su među demonstrantima na trgu Tahrir, a mnogi optužuju Morsija da je postao "novi faran" ili "diktator".
Mnoge od prvobitnih pritužbi koje stoje iza revolucije vuku korene iz pitanja u vezi sa krajnjom nejednakošću i korupcijom, a koja još nisu rešena, objašnjava Si-En-En.
Morsijev dekret je oštro podelio Egipćane - dok Muslimanska braća podržavaju Morsija, organizujući masovna okupljanja u znak podrške, veliki broj drugih Egipćana smatraju dekret uznemirujućim i nedemokratskim prigrabljivanjem vlasti, kao nagli povratak na autoritarni stil rukovodstva kakvo je ova zemlja nedavno zbacila.
Uporno tvrdeći da je dekret privremen, pošto će važiti samo dok se ne napravi nacrt novog ustava, Morsi je rekao da taj potez ima za cilj da očuva revoluciju i da će se dekret primeniti samo na "suverena" pitanja.
Kako je Morsi naveo, cilj dekreta je naročito bio da se spreči uplitanje sudstva u rad egipatske Ustavotvorne skupštine, koja je zadužena za izradu nacrta novog ustava.
Sudije, među kojima su mnogi bili lojalni Mubarakovoj vladi, generalno se smatraju neprijateljski raspoloženim prema islamistima koji sada čine većinu u Ustavotvornoj skupštini, a neki su zapretili i da će ukinuti skupštinu.
Morsi je objavio dekret samo dan pošto je između Izraela i Hamasa sklopljeno primirje 21. novembra, u čijem je posredovanju odigrao centralnu ulogu, pa je, podstaknut novostečenim političkim kapitalom na međunarodnij sceni, možda loše procenio situaciju i potcenio stepen nezadovoljstva koje bi njegove akcije mogle da izazovu.
Međutim, ako su nova Morsijeva ovlašćena samo privremena, čemu onda tolika ogorčenost, pita se CNN.
Prvo, nema garancija da će se Morsi odreći ovlašćenja kao što je obećao, a drugo, čak i da Morsi poništi dekret pošto se ustav izradi, demonstranti strahuju da je on iskoristio dekret kako bi iskontrolisao proces izrade novog ustava, sa objavom dokumenta koji odražava njegovu islamističku viziju i učvršćuje njegovu vlast u novom Egiptu.
Iako je krajnji rok za završetak nacrta ustava produžen za dva meseca, Ustavotvorna skupština žuri sa njegovom izradom, a nacrt od 234 člana će biti iznet na referendum 15. decembra i, ukoliko bude usvojen, Morsi kaže da će dekret biti ukinut.
Neki, međutim, smatraju da bi to mogao da bude način da se Morsi izvuče iz debakla, a da ne poništi svoj dekret i odluke.
U nacrtu ustava su, inače, zadržani principi šerijata kao glavnog izvora zakonodavstva, što je sadržao i ustav pod Mubarakom, ali kritičari tvrde da bi to moglo da dovede do preteranih ograničenja nekih prava i sloboda i da otvori put ka teokratiji.
Povezane vesti: Najmanje 28 privedenih na protestima u Atini Novi sukobi u Kairu, referendum o ustavu ipak 15. decembra Sukob demonstranata i policije u Mariboru Egipatske sudije bojkotuju referendum o nacrtu ustava Desetine hiljada Egipćana protestuje zbog novog ustava
Pogledaj vesti o: Nemiri u Egiptu
