Izvor: RTS, 21.Jul.2010, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bujanje tajnih službi u SAD
Mreža tajnih službi u Americi postala toliko velika, da niko ne zna koliko para troši i koliko ljudi tačno zapošljava, piše "Vašington post". Amerikance brine i privatizacija nacionalne bezbednosti. Od 854.000 ljudi sa propusnicama tajnih službi, trećina iz privatnih firmi.
Od terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, mreža tajnih službi u Americi postala je toliko velika da niko ne zna koliko para troši i koliko ljudi zapošljava.
Dvogodišnjim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << istraživanjem rada obaveštajnih službi, ugledni list Vašington post otkrio je da u Americi postoji čak 3.200 vladinih i privatnih agencija koje se bave obaveštajnim poslovima i protivterorizmom.
One, međutim, uprkos opremi i ljudstvu, nisu uspele da osujete tri terorističke zavere u prvih 18 meseci vladavine predsednika Baraka Obame.
Veliku reformu tajnih službi naredila je administracia Obaminog prethodnika Džordža Buša, kako bi se poboljšala razmena informacija. Međutim, sistem je za nekoliko godina toliko narastao da mnoge državne i privatne agencije rade isti posao.
Vašington post procenjuje da više od 850.000 ljudi u Americi ima propusnice tajne službe, od čega trećina radi za privatne kompanije.
Novinarka lista Dena Prist navodi da nimalo nije utešno objašnjenje vlade da ne kontroliše ono što je napravila.
"Dakle, čak i ljudi koji vode obaveštajne službe, ne znaju koliko je taj sistem veliki", potvrdila je.
Zbog velikog broja agencija, Vlada je, 2004. godine, imenovala nacionalnog koordinatora svih obaveštajnih službi. Ali, ni to nije dalo rezultate, jer su i CIA i Pentagon promenili klasifikaciju poverljivih podataka i prebacili sredstva u druge fondove, kako bi izbegli kontrolu.
Problem je i u velikom broju informacija prikupljenih od domaćih i stranih špijuna, od kojih se mnoge rutinski ignorišu, pa je poslednjih godina bilo i nekoliko ozbiljnijih propusta.
Analitičar Huan Sarate, međutim, navodi da su, posle 11. septembra, neke terorističke mreže ne samo otkrivene već i poražene.
Američka vlada ne krije da veliki obaveštajni sistem mnogo košta i da su otpuštanja neophodna. Budžet za obaveštajne službe, tako je prošle godine iznosio 75 milijardi dolara, što je 20 puta više nego 2001. godine.
Izazov će, kažu, biti da se rezanjem troškova ne povećaju bezbednosni rizici u Sjedinjenim Američkim Državama.
Privatizacija nacionalne bezbednosti
Američki ministar odbrane Robet Gejts i direktor CIA Leon Paneta izrazili su zabrinutost zbog uloge koju privatne kompanije imaju u poslovima nacionalne bezbednosti, piše Vašington post.
List podseća da američki propisi nalažu da lica pod ugovorom ne mogu da vrše inherentno vladine funkcije, kako bi se obezbedilo da najosetljivije poslove za zemlju obavljaju ljudi koji su lojalni, pre svega, nacionalnim interesima.
Prema istraživanju novinara Vašington posta, to, međutim, nije slučaj i takva je situacija u svim obaveštajnim i protivterorističkim agencijama SAD.
Ono što je započelo kao privremeno rešenje, kao odgovor na terorističke napade 11. septembra 2001. godine, pretvorilo se u zavisnost koja postavlja pitanje da li vlada zapošljava više ljudi koji imaju obaveze prema deoničarima svojih firmi, nego prema javnom interesu, odnosno da li vlada i dalje kontroliše svoje najosetljivije aktivnosti.
U intervjuima za Vašington post, Gejts i Paneta otvoreno su izrazili takvu zabrinutost.
CIA kao primer
Nema boljeg primera zavisnosti od privatnih firmi od CIA, koja i postoji da bi u inostranstvu obavljala poslove koji drugim agencijama nisu dozvoljeni.
Privatni kontraktori koji rade za CIA regrutuju špijune u Iraku, plaćaju za informacije u Avganistanu i obezbeđuju direktora CIA kada obilazi svetske prestonice. Takve firme su pomogle u hvatanju osumnjičenih za terorizam na ulicama gradova Italije, ispitivale zatočenike tajnih zatvora u inostranstvu i brinule o prebezima iz drugih zemalja kad bi došli na američko tle.
U sedištu CIA, u Lengliju, kod Vašingtona, njima je omogućeno da analiziraju terorističke mreže i da pomažu u obuci nove generacije američkih špijuna.
Administracija predsednika Džordža Buša i raniji sastav Kongresa olakšali su da CIA i druge agencije, uključene u borbu protiv terorizma, angažuju više ljudi po ugovoru nego stalno zaposlenih, misleći da će to biti jeftinije, što se ispostavilo pogrešnim.
Devet godina kasnije, ta ideja je odbačena i administracija Baraka Obame nastoji da smanji broj zaposlenih po ugovoru za sedam odsto, u naredne dve godine. I dalje je 30 odsto radne snage u obaveštajnim službama po ugovoru.
Firma ili država
Koliko je otišla privatizacija nacionalne bezbednosti govori i to što su privatne firme toliko uključene u najosetljivije aktivnosti, da bi bez njih vojne i obaveštajne misije morale da se obustave.
Ministarstvo za unutrašnju bezbednost zavisi od 318 privatnih kompanija, a broj zaposlenih po ugovoru izjednačen je sa stalno zaposlenima.
Agencija za nacionalnu bezbednost radi sa najmanje 484, doduše manjih firmi. Nacionalna kancelarija za izviđanje ne može da proizvede, lansira niti da održava svoj sistem satelita bez četiri velike kompanije.
U tekstu se konstatuje da su ljudi koje je država angažovala po ugovoru od 2001. godine dali izuzetan doprinos, ali načinili veliku štetu, jer javnost ne pravi razliku između privatne firme i države.
To je, konstatuje Vašingtoon post, naškodilo američkom kredibilitetu u Iraku i Avganistanu, kao i na celom Bliskom istoku, i podstaklo pozive za osvetu, koji traju i danas.
