Izvor: RTS, 03.Jul.2014, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blažić: Najzahtevniji pregovori o ekologiji
Zaštita životne sredine biće najveći problem prilikom ulaska Srbije u EU, jer je to poglavlje najzahtevnije od svih, kaže predsednik skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine Branislav Blažić. Strategija upravljanja otpadom biće završena do kraja.
Oblast ekologije biće veći kamen spoticanja u pregovorima sa EU od Kosova, rekao je Blažić na skupu "Deponije u Srbiji, uzrok ili rešenje problema", prenosi Tanjug.
Prema prethodnim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << procenama, Srbija do 2020. godine u zaštitu životne sredine treba da uloži oko 10 milijardi evra.
"Država u jednom trenutku mora preseći i doneti strateški plan za tu oblast", istakao je Blažić.
"EU neće dozvoliti da uđemo u Uniju sa sadašnjim stanjem životne sredine i zato je ranije dosta bilo priče, planova i nedoumica, a sada nemamo više vremena za čekanje i ta pitanja moramo početi da radimo i da ta pitanja rešimo na novou cele Srbije", istakao je Blažić.
Dodaje da će nam EU pomoći više nego u bilo kojoj drugoj oblasti, ali da je "na nama je da li ćemo biti spremni da tu pomoć iskoristimo". Podseća da su okvirne procene da ćemo dobiti iz evropskih fondova oko 20 odsto neophodnih sredstava za zaštitu životne sredine.
Ipak, Blažić je nezadovoljan što ne postoji posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, što bi, kako ističe, doprinelo da efikasnije rešimo probleme u oblasti ekologije.
Strategija upravljanja otpadom do kraja godine
Radmila Šerović načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministartsvu poljoprivrede i zaštite životne sredine rekla je da je u Srbiji počela hitna revizija Stategije upravljanja otpadom.
„Ova strategija biće završena do kraja ove godine i treba da pokaže da li nam je potrebno prethodno planiranih 26 regionalnih deponija ili manje", podsetila je Šerovićeva.
Naglašava da je uređenje otpada proces koji može i da potraje, jer Srbija nema ekonomsku moć da te probleme odmah reši.
"Ima mnogo smetlišta i divljih deponija u Srbiji, ali naša zemlja nema dovoljno novca da tu oblast brzo uredi, kao što nisu imale ni druge zemlje koje su se pridruživale EU i kod kojih je uređenje te oblasti trajalo godinama," podseća Šerovićeva i ukazuje da nemamo ni dovoljno opreme za sakupljanje, kao ni za transport otpada.
Šerovićeva navodi da Srbija od planiranih 26 regionalnih deponija koje treba da izgradi do 2020. godine, sada ima šest, dok je sedma u pripremi za početak rada. Deponije su u Kikindi, Užicu, Leskovcu, Lapovu, Jagodini, Pirotu i Sremskoj Mitrovici, kao i dve sanitarne deponije koje nisu regionalnog tipa.
"Kada govorimo o otpadu ne treba ga posmatrati samo kao otpad, već kao resurs i sirovinu za dobijanje drugog proizvoda i vizija države je izgradnja postrojenja za reciklažu i korišćenje otpada za dobijanje energije," istakala je Šerovićeva.
Šerovićeva zaključuje da je poslednje dve godine opao procenat reciklaže zbog ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine i da je sada na Vladi Srbije da odluči da li će i kada biti formiran novi fond za tu oblast.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Za ekologiju nemamo previše sluha ni para, ali imamo plan
Izvor: Ekologija.rs, 03.Jul.2014
Podsetivši da je za 12 godina EU za zaštitu zivotne sredine Srbiji donirala 700 miliona evra, Blažić kaže: "Gde je to? Svega 10 odsto vode se prerađuje, nemamo ni tri regionalne deponije, ko je pojeo milijardu evra". The post Za ekologiju nemamo..
.jpg)
