Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Dec.2017, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanska četvorka želi na glavnu binu
Predsedavanje Bugarske EU neće ubrzati proces evrointegracije Srbije jer iako je najavila da će proširenje na Zapadni Balkan biti njen prioritet, Bugarska nema tu težinu unutar EU, ocenio je politikolog Dimitar Bečev.
Ne ;verujem da će se pristupni pregovori ubrzati, rekao je Bečev ;za Dojče vele (Deutsće Welle - DW), na ;pitanje da li su relane nade da će se evrointegracije Srbije ubrzati kada >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Bugarska preume predsedavanje EU u prvoj polovini 2018.
Bečev je ocenio da održavanjem samita ;Srbija, ;Bugarska, Grčka i Rumunija žele da ubrzaju regionalnu saradnju i privuku ;dodatne fondove EU i drugih izvora za projekte poput povezivanja nacionalnih gasovodnih mreža ili prekograničnu putnu infrastrukturu.
Upitan koji su politički razlozi za ovakvo povezivanje on je rekao ;su "sve četiri zemlje koje su se okupile na periferiji EU – Srbija nije čak ni članica – i njihovi lideri bi voleli da se popnu na glavnu binu".
Na pitanje da li Briselu smeta okretanje Balkana drugim igračima budući da se govori o mogućnosti da ruski gas ipak stiže preko Turskog toka i da je tu i sveži kineski novac koji bi povezao luku u Solunu sa centralnom Evropom, kao i pruga Beograd-Budimpešta, Bečev je rekao da je "Turski tok na putu, ali nije najveća briga za EU".
"Na posletku, njegov drugi krak kapaciteta 15,75 milijardi kubnih metara godišnje bio bi vezan za tržište EU pa bi na Gazpromu bilo da sredi pravni spor sa Evropskom komisijom i poštuje pravila konkurencije definisana u Trećem energetskom paketu. Drugim rečima, EU ima više aduta u rukama", rekao je Bečev.
Drugo, kada Prekoanatolijski (TANAP) i Prekojadranski gasovod (TAP) budu proradili, u region će stizati azerbejdžanski gas tako da će sve zemlje imati više opcija. Gasni interkonektor između Srbije i Bugarske gradi se sa idejom da omogući potrošačima u obe zemlje pristup gasu sa raznih izvora. Srbija bi prišla azerbejdžanskom gasu preko Grčke i Bugarske, a Bugarska gasu iz centralne Evrope i, potencijalno, tečnom gasu sa terminala na Krku ukoliko se taj projekat ostvari, dodao je.
Sa druge strane, po mišljenju Bečeva, Kina bi mogla da bude izazov za EU jer koristi format 16+1 u kojem se sastaje sa državama centralne i istočne Evrope kao i Zapadnog Balkana čime se obezbeđuje da EU prema Kini ne nastupa složno.
"No ne mislim da Kinezi imaju političku viziju, posebno ne da žele da budu rivali EU na Zapadnom Balkanu", dodao je Bečev.
Na pitanje da li "balkansku četvorku" vidi kao nekakvu novu Višegradsku grupu, koju čine Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka, Bečev je rekao da bi "mogla da se razvije u nešto nalik tome" ali i dodao da bi "morala da razvije pozitivnu viziju, da pokaže šta oni donose na sto osim zahteva da im se daju dodatni fondovi ili apstraktnih poziva ostatku EU da nastavi sa procesom proširenja".
Na pitanje da li EU slabe zemlje poput onih u Višegradskoj grupi koje se bave svojim interesima ili ponašanje Nemačke i drugih jakih članica koje ne žele da razumeju te interese Bečev je rekao "pomalo od oba".
Južni tok je bio moguć da nije bio aneksije Krima. To je trenutak kada je Evropska komisija okončala regulatorni dijalog sa Gazpromom o Trećem energetskom paketu. Kompromis je bio moguć po ugledu na onaj o kopnenim produžecima Severnog toka u Nemačkoj. Ne treba zaboraviti da nisu samo balkanske zemlje bile uključene u Južni tok već i Italija – kompanija ENI je bila ključni partner – zatim Austrija, Mađarska, naveo je Bečev.
