Izvor: Blic, 04.Jul.2012, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bačene pare
Tokom devedesetih, kad sam bio u osnovnoj školi, moja majka (znam da će mi zameriti zbog ovog komentara) je raspremajući sto, 20 maraka iz pepeljare greškom bacila u vatru (tada smo se grejali na drva). Nastao je muk i tajac, ali svi smo nekako preživeli, majka najteže.
Od 2000. do danas naša država je oko osam milijardi evra isto tako bacila u furunu koja se zove - javna preduzeća. Ipak, postoji nekoliko bitnih razlika.
Naime, za naših 20 maraka svi smo tugovali, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a za milijardama izgleda niko. Od 20 maraka Jovanovići su mogli da prežive mesec dana, a od osam milijardi evra cela država Srbija, i to bar par godina. Vatra u našem šporetu se bar malo pojačala kada smo bacili papirnu novčanicu, a žar u večitim gubitašima ne da se nije budio već je gasnuo iz godine u godinu.
Možda nekome ova poređenja izgledaju banalna, ali čini se da najslikovitije objašnjavaju nedomaćinsko ponašanje naše države. Železnice su nam najsporije u Evropi, nacionalnu avio-kompaniju niko iz sveta neće ni na poklon, a mi svake godine damo par milijardi da bi ta preduzeća opstala uz gubitke od nekoliko stotina miliona dinara. Paradoks je da je jedan od glavnih “klijenata” države bila
„Železara Smederevo“, koja je ovih dana praktično stala s radom.
Dokle će država tako da se razbacuje parama, da igra po notama socijalnog mira i da prazni džepove svojih poreskih obveznika, koji su najmanje krivi za nedomaćinsko ponašanje svih vlada od dve hiljadite?
I da ne zaboravim, majka od tog nemilog slučaja više nikada nije izgubila ni dinara, a nešto mi se javlja da članovi nove vlade neće naučiti na greškama svojih prethodnika.
