Izvor: Politika, 02.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BERLIN U SARAJEVU
Doživotni zatvor generalu Galiću Haški tribunal pravosnažno je osudio generala Vojske Republike Srpske Stanislava Galića na doživotni zatvor zbog artiljerijskih i snajperskih napada na Sarajevo tokom 1992-94. godine. Presudom je potvrđeno da je general Galić, kao komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, "kriv za akte nasilja čiji je cilj bio širenje užasa među stanovništvom, da je tu kampanju naredio i bio svestan posledica". Generalu Galiću na teret je stavljeno i ispaljivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << granate na pijacu Markale, iako je sudsko veće primetilo da su "dokazi o tom incidentu složeni, a iskazi eksperata različiti"...
Grbavica, jun 1994.
Vrace su divan vidikovac na Sarajevo u kotlini, Vrace su na putu između Pala i Grbavice, ovde ljudi žive skoro normalno. Tako oni kažu sa smeškom, koji odaje neki njihov osećaj krivice, jer, eto, nisu morali da beže iz svojih kuća i stanova iako su i po njima padale granate ispaljene iz centra grada.
Sa Vraca, tog prigradskog sarajevskog naselja, dole sve izgleda mirno. Pritisnuto jakim junskim suncem, Sarajevo kao da je zaspalo u dolini. Tek poneki crveni tramvaj, automobil u brzoj vožnji, retki prolaznici. I kuće, što nestvarno zjape, ne odajući tragove života, stanovnike. Sa Vraca sve je na dlanu, brdo Hum tačno nasuprot sa tv-tornjem službene sarajevske televizije i Unisovi soliteri blizanci, pocrneli od požara, providni od granata. Pod junskim suncem u podne sve je nestvarno, mir bez pucnjave i grad bez gradske vreve. Scena odrezana magičnom rukom sa neke druge planete i ubačena tu, u tu dolinu, koja u jasnom i prozračnom danu izgleda uska, šaljivo uska za tolike borbe i ispaljene projektile.
Da li je rat počeo upravo tu, da li ga je bilo moguće sprečiti ili zaustaviti upravo tu? Sarajevo je svima simbol. Srbima da je to drugi najveći srpski grad, muslimanima je centar države i opstanka, Hrvatima potvrda da postoje i urbani bosanski Hrvati. Celom ostalom svetu da se tu, u toj dolini pored Miljacke, ciklično zbivaju svetski događaji. Započinju ratovi i padaju carstva.
Na Grbavici prvi znakovi intenzivnijeg života, proradila je picerija "Aleksandrija", rade neke trgovine, ima ljudi po ulicama, dece po parkićima. Opran veš obešen na prozorima i ćilimi, ponjave i crni terpapir razapet između kuća da spreči pogotke muslimanskih snajpera, koji vrebaju sa krovova Holidej-ina i Unisovih solitera.
Most Bratstvo i jedinstvo na Miljacki, granični prelaz između srpskog i muslimanskog dela Sarajeva. Srpska trobojka na jarbolu, table sa oznakama srpske opštine Novo Sarajevo, carina, policijska stanica, betonski blokovi, gvozdeni ježevi, bodljikava žica, francuski marinci iz sastava 9. divizije mornaričke pešadije, Unprofor, oklopni transporteri...
Na drugom kraju mosta Bratstvo i jedinstvo plavi kontejneri i punkt muslimanske vojske, carine i policije...
Pored nekadašnjeg berlinskog prelaza iz vremena hladnog rata "Čarli" nalazi se Aleksander-plac. Pored sarajevskog prelaza "Čarli" nalazi se picerija "Aleksandrija". Da li se to Berlin ponavlja u Sarajevu? I ko je tu Istok, a ko je Zapad? Jer, kulise su iste: zidovi i betonski blokovi, kontejneri i žice, sumorni ljudi koji se vuku s jedne na drugu stranu, mladima ni to nije dozvoljeno. O da, i strani vojnici, Rusi, Francuzi, Englezi, nedostaju samo Amerikanci pa da budu četiri savezničke armije. Berlin je nekada bio jak vojni garnizon, baš kao što je i Sarajevo sada, gde u užem gradskom području vlada Alije Izetbegovića raspolaže sa tri divizije vojske. Urbani ratnici koji imaju i privatne zatvore i privatna groblja.
Grbavica, Dobrinja, Rajlovac, Ilidža, Vogošća, Lukavica, jedan deo Nedžarića, sve su to sarajevska naselja gde većinom žive Srbi. Na njih pucaju muslimani iz centra grada, Srbi im odgovaraju. Kakav je to rat?
"Snajperski", kaže mi Zoran sa Vraca, "svaki dan gledamo žene kako prostiru veš na balkonima. Desi se da izađe i suprug, znamo da je u zelenim beretkama, ima na sebi uniformu i pištolj.To nije stvar mržnje, ne kažem da su svi muslimani sa puškom loši momci. Ne mogu ni da očekujem da će stati na našu stranu, iako smo svi mi imali mnogo prijatelja muslimana. Ali, takav ti je ovaj prokleti rat". Pucaju snajperi i padaju granate iz jednog kvarta na drugi i obrnuto. Nije to rat nekih izvan grada protiv jednog grada, već rat dojučerašnjih komšija unutar jednog grada.
Da li je posledica samo mržnje, ili sveukupne jugoslovenske katastrofe, zato što je neko odredio: "vi više niste Jugosloveni", ili "vi ste Jugosloveni"?
Jedan na jednog, na nišanu snajpera. Treba im pogledati u oči, u njima se vidi cela ta krvava bosanska priča. Iz očiju je pobegla mladost, one su mutne i prazne kao da nisu u vezi sa ostatkom lica, opijene mrenom golog opstanka.
Mogu li stranci to uopšte da shvate?
Miroslav Lazanski
[objavljeno: ]
