Izvor: Politika, 22.Avg.2013, 18:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aristotelova logika za šestogodišnjake
Stručnjaci kažu da je danas broj ljudi sa izuzetno visokim koeficijentom inteligencije samo dva odsto svetske populacije, a mnogi od njih su – deca
Kada Selena uzme u ruke neku knjigu, obavezno se upozna sa njenim sadržajem. Nedavno je čitala anatomski atlas i majci počela da postavlja pitanja o radu kardiovaskularnog sistema.
Ne bi to bilo neobično da Selena Janik iz američkog Tenesija nema samo tri godine. Njeni roditelji Erika i Kristi brzo su shvatili da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << im je dete – neobično. Devet sekundi po dolasku na svet, malena Selena je prestala da plače. Kako je rasla, sve više je počela da pokazuje izuzetno interesovanje za matematiku i čitanje.
„Kao sasvim mala”, priča njena majka, „pokazivala bi mi na slova i pitala me kako se izgovaraju. Onda bi ih kombinovala i izgovarala tačno celu reč koju bi videla u knjizi”.
Kada je Selena počela da pokazuje interesovanje i za aritmetiku, roditelji su je odveli kod stručnjaka kako bi saznali koliko joj je koeficijent inteligencije. Posle položenih testova, ispostavilo se da je veći od mnogih na planeti. Selenu su pozvali da se pridruži Mensi, Međunarodnoj asocijaciji talenata, koja okuplja pojedince sa visokim koeficijentom inteligencije (IQ). Uspešno je prošla testove u prisustvu predstavnika ove organizacije.
Poslednjih godina, sve je više vesti o deci sa neuobičajeno visokim koeficijentom inteligencije, a malena Selena, zapravo, nije najmlađe dete čija je genijalnost i zvanično zabeležena. Pre nje u redove Mense „upisali” su se Eliz Tan Roberts, koja je sa dve godine znala imena 35 glavnih gradova sveta i, takođe, dvogodišnji Adam Kirbi iz Londona.
Adamov koeficijent je 141, a sa dve godine zna tablicu množenja, periodični sistem, lako čita Šekspira, uči francuski, španski i japanski, i bez problema nabraja sve planete Sunčevog sistema.
Roditelji su obratili pažnju na njegove neobične sposobnosti kada je počeo da čita knjige predviđene za sedmogodišnjake.
„Njegove sposobnosti su neverovatne”, priča Adamov otac Din i dodaje: „U vreme kada druga deca uče da ustaju i puze on je već čitao knjige.”
Stručnjaci kažu da je danas broj ljudi sa izuzetno visokim koeficijentom inteligencije samo dva odsto svetske populacije, a mnogi od njih su – deca.
Tako je stanovnica Liverpula Olivija Mening (12) prošle godine proglašena najpametnijom osobom na planeti. Koeficijent njene inteligencije je 162, što premašuje i koeficijent najumnijih ljudi našega vremena – poput Alberta Ajnštajna i Stivena Hokinga.
Međutim, čak i ako je dete rođeno kao vunderkind ne znači da će u životu postići uspeh.
Najveći koeficijent inteligencije ikada zabeležen imao je Amerikanac Vilijem Džejms Sidis i kretao se od 250 do 300.
Mali Vilijem je sa 18 meseci naučio da čita i piše, Homera je u originalu čitao kao četvorogodišnjak, u šestoj je studirao Aristotelovu logiku, sa sedam je položio ispit iz anatomije, u osmoj napisao čak četiri knjige. Sa 11 godina upisao je Harvard, a pet godina kasnije i diplomirao.
Vilijam Džejms Sidis radio je istraživanja iz različitih naučnih oblasti, za života naučio ni manje ni više nego 40 jezika, pa čak postao i tvorac veštačkog jezika nazvanog Vendergud. Sidis, međutim, nikada nije pokušao da napravi karijeru od svoje genijalnosti. Ceo život radio je kao običan računovođa u raznim firmama i čim bi pokazao svoje izuzetne sposobnosti otpuštan je iz službe.
Vilijam Sidis je umro 1944. od izliva krvi u mozak. Imao je samo 46 godina. Njegov mozak, po svoj prilici, nije mogao da izdrži „preopterećenost” genijalnošću.
S. Č.
objavljeno: 22.08.2013.
