Izvor: SrbijaDanas.com, 02.Maj.2017, 08:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Angela Merkel i Vladimir Putin, od OPREZNOSTI i NEPOVERENJA, do uzajamnog POŠTOVANJA
Odnosi Rusije i Nemačke kroz prizmu odnosa na relaciji Putin-Merkelova
Susret 2. maja 2017.godine
Kao što je poznato, 2.maja 2017. godine, nemačka kancelarka Angela Merkel će posetiti Moskvu i to će predstavljati prvi bilateralni susret dvoje državnika otkad je Rusija 2014. godine uspostavila upravu nad poluostrvom Krim. Nema naznaka da će zapadne zemlje ukinuti sankcije protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << Moskve koje su uvedene zbog situacije u Ukrajini, odnosno u Donbasu, ali poseta Angele Merkel bi trebala da pošalje jasan signal da je Nemačka kao najveća sila u Evropskoj uniji, voljna da sarađuje sa Moskvom.
Foto: Profimedia
Potencijalne teme razgovora za 2.maj
Sadržaj posete Angele Merkel trebalo bi da tek bude objavljen, ali svakako postoje naznake da će njih dvoje razgovarati o krizi u Ukrajini, sankcijama EU prema Rusiji, trgovinskim vezama i zabrinutosti Nemačke povodom navodnih mogućnosti uplitanja Rusije u parlamentarne izbore koji će biti održani u septembru u Nemačkoj.
Poseta bavarskog premijera Horsta Zehofera Moskvi
- Prenesite najlepše pozdrave kancelarki - rekao je Putin u četvrtak Horstu Zehoferu, bavarskom premijeru koji je bio u poseti Moskvi.
- Čekamo njenu posetu 2. maja - dodao je ruski predsednik, a Zehofer je potvrdio da će kancelarka taj dan stići u Rusiju.
Foto: Profimedia
Susret u Sankt Peterburgu
Putin i Merkel su se susreli više puta od izbijanja ukrajinske krize, čak i u svojim prestonicama, ali su svi ti susreti bili na marginama multilateralnih događaja, dok bilateralni susreti po diplomatskom protokolu imaju veću važnost. Prema službenim stranicama Kremlja i Merkel, njihov poslednji bilateralni susret dogodio se u junu 2013., kada je nemačka kancelarka na poziv Putina stigla u Sankt Peterburg. Dvoje državnika su u početku imali dobre odnose, ali su se oni pogoršali nakon što je Merkel postala predvodnica evropske osude ruskog delovanja u Ukrajini.
Nemačka kancelarka je istakla da sankcije EU, uvedene zbog Krima i ruske podrške pro-ruskim borcima na istoku Ukrajine, moraju ostati na snazi dok Rusija "ne promeni svoje ponašanje". Ipak, ona se nalazi pod velikim pritiskom moćnih nemačkih industrijskih lobija koji se žale da je njihovo poslovanje teško pogođeno tim sankcijama.
Foto: Profimedia
Može se reći da je odnos na relaciji Merkel-Putin, definisan opreznošću, nepoverenjem, ali i uzajamnim poštovanjem. Ipak, usput je bilo propuštenih prilika i pogrešnih procena koje su kulminirale sada u trenutku obračuna, dok Merkelova pokušava da uzme još jedan mandat, mnogi optužuju Putinovu Rusiju koja navodno nastoji da spreči njen reizbor. Sastanak u Sočiju 2. maja, biće svakako i uvod u pripreme za samit G20 tokom jula meseca u Hamburgu. Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert je izjavio na konferenciji za novinare da će lideri takođe razgovarati o ratu u Siriji, i sukobima na istoku Ukrajine.
Foto: Profimedia
Susret u okviru "normandijskog formata"
Poslednji susret nemačke kancelarke Angele Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina nije bio susret zasnovan na bilateralnim odnosima dveju evropskih zemalja, već je bio deo sastanka takozvanog "normandijskog formata" na kom su prisustvovali pored Merkelove i Putina, francuski predsednik Fransoa Oland i ukrajinski lider Petro Porošenko. Naravno, i sami verovatno naslućujete o čemu su razgovarali tom prilikom.
Naime, tema susreta bila je situacija u istočnoj Ukrajini i prevazilaženje tamošnje krize, kao i postizanje pomirenja u toj oblasti (Donbasu), kao i situacija u ratom razorenoj Siriji. Sastanak je tom prilikom trajao pet sati. Susret je održan u glavnom gradu Nemačke.
Foto: Profimedia
Normandijski format
"Normandijski format" predstavlja diplomatsku grupu lidera Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine, a uspostavljen je u junu 2014. godine kada je na marginama obeležena godišnjica savezničkog iskrcavanja u Normandiji u Drugom svetskom ratu.
Sankcije Rusiji
Treba podsetiti da je EU uvela sankcije Moskvi nakon što se u martu 2014. Krim odvojio od Ukrajine i pripojio Rusiji.
Embargo obuhvata zabranu finansijskog poslovanja ruskim firmama u Evropi, zabranu uvoza oružja i tehnologija koje bi mogle da se koriste u vojnoj industriji, zamrzavanje računa ruskih zvaničnika u inostranstvu i zabranu putovanja u EU, ograničavanje poslovanja gasnih i naftnih kompanija...
Neugodna situacija po nemačku privredu
Od tada je Nemačka, ali i kancelarka Merkel u jednoj neugodnoj situaciji, rastrzana između pragmatičnih ekonomskih interesa Nemačke, čije su velike kompanije obavljale sjajnu saradnju sa Rusijom pre uvođenja sankcija, na jednoj strani i EU-NATO savezništva koje tradicionalno zagovara neprijateljstvo prema Rusiji, a kojih je Nemačka članica. Tako da se danas nalazi u nezgodnoj situaciji, uprkos tome što su sankcije prema Rusiji produžene.
Foto: Profimedia
Ukrajina i Sirija
Međutim, Merkelovoj nije uvek bilo neugodno kada je reč o sankcijama uvedenih Rusiji. Treba podsetiti da je nemačka kancelarka izjavila još 2014., kako bi nove sankcije Rusiji mogle ponovo da se nađu na dnevnom redu ukoliko napredak na stabilizaciji situacije u Ukrajini ne bude bio brži. Od tada do danas ulazimo u treću godinu neugodnih odnosa, ali po svemu sudeći Merkelova, uviđa da koliko god tradicionalno Nemačka ide prema zapadnim savezništvima, ona itekako mora paziti šta radi kako ne bi ugrozila svoje spoljno-političke i ekonomske interese, bez obzira što se vodi rat na istoku Ukrajine i nemogućnosti da on bude prevaziđen ili rat u Siriji i različiti stavovi povodom podrške suprotstavljenim stranama u tom sukobu.
Foto: Profimedia
Sastanak u Minsku
Ruski predsednik Vladimir Putin, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland sastali su se i u Minsku 2015. godine kada su apelovali na zaraćene strane u Ukrajini da postignu dogovor o primirju, međutim, ti pregovori su propali jer su strane držale čvrsto svoje stavove ne popuštajući onoj drugoj. Opcije su bile "ili - ili", što naravno, nikome nije odgovaralo.
Oland i Merkelova u Moskvi
U februaru 2015. godine Merkelova i Oland su se sastali sa Putinom u Moskvi kada su razgovarali o rešavanju ukrajinskog sukoba, koji je već tada ušao u 10.mesec. Oni su Putinu tada predložili novi mirovni plan za rešavanje desetomesečnog konflikta u istočnoj Ukrajini, u kojem je poginulo više od 5.300 ljudi. Detalji tog plana nisu obelodanjeni ali su zapadni mediji preneli da su primirje, razdvajanje sukobljenih strana na istoku Ukrajine uz mogući razmeštaj "plavih šlemova" UN i pregovore o federalizaciji zemlje, slične Dejtonu, verovatno ključne ponude u mirovnom planu.
Foto: Profimedia
Susret tokom obeležavanja 70. godina pobede nad fašizmom
Tokom susreta u Moskvi, maja meseca iste godine, Merkelova i Putin su razgovarali o odnosima Rusije i EU, ali i o pitanju krize u istočnoj Ukrajini. Ova poseta se dogodila baš tokom obeležavanja 70. godina pobede nad fašizmom kada je nemačka kancelarka odala poštu palim borcima i poginulim civilima SSSR-a.
Susreti na marginama samita
Nemačka kancelarka i ruski predsednik su u međuvremenu pored pomenutih bilateralnih sastanaka, imali i niz susreta na marginama samita i skupova poput samita G20 i drugih.
Foto: Profimedia
Ono što je najvažnije, potrebno je reći da su Rusija i Nemačka dve svakako najuticajnije evropske sile, a njima se može pridružiti i Francuska. Velika Britanija je oduvek bila ne samo geografski, već i ekonomski i politički, ostrvo u odnosu na kontinent, što se danas najbolje vidi kroz bregzit koji su izglasali građani ove zemlje. Američki uticaj je i dalje itekako prisutan i SAD guraju NATO i EU u konfrontaciju sa Rusijom, što se naročito jasno vidi od kada je Vladimir Putin predsednik Ruske Federacije.
Foto: Reuters
Ipak, Nemačka ima neugodno iskustvo iz prošlosti kada je u pitanju Rusija, a Francuska je to iskusila mnogo pre Nemaca u vreme Napoleona i svi oni znaju da bez saradnje i dogovora sa Moskvom, koliko god za njih Putin bio ovakav ili onakav, oni moraju da prate i balansiraju u odnosima prema Rusiji i da sa izvesnim oprezom postupaju, jer Rusija itekako ima "keca u rukavu", u svakom segmentu multilateralnih odnosa, a na kraju krajeva i bilateralnih odnosa između Nemačke i Rusije.
Foto: Profimedia/ilustracija
Naročito danas, kada je fokus SAD i NATO alijanse usmeren prema ruskoj enklavi Kalinjingradskoj oblasti prema kojoj se usmeravaju TAD raketni sistemi, jasno se Moskvi daje do znanja kakve su namere Vašingtona i Brisela. Slanje američkih trupa u baltičke zemlje i Poljsku, dodatno podgrevaju celu situaciju. U svemu tome, trpi najjača evropska ekonomija - ekonomija Nemačke.
Pored toga sve je veće prisustvo podrške Rusiji kod nemačkih građana, uprkos krvavoj prošlosti međudržavnih odnosa u prvoj polovini 20. veka, Nemcima je dosta američkog uticaja i sve većeg prisustva islamskih ekstremističkih grupa pa mnogi smatraju da je najbolje za Nemačku da gradi i održava dobre odnose sa Rusijom. Mnogi Angeli Merkel u Nemačkoj zameraju to što ova zemlja nije povukla ili barem ublažila sankcije koje je EU uvela Rusiji.
Nastavak na SrbijaDanas.com...
