Izvor: Večernje novosti, 30.Apr.2014, 15:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Amerikanci “sahranili” Kastra 154 puta

NA vesti o Kastrovoj smrti, koje, otkako je Fidel oboleo, dolaze sa Floride, a hroničari su izračunali da ih je u ovih poslednjih osam godina bilo 154, kubanski vođa je nedavno ovako odgovorio:- Zaista me čude ti moji grobari. Pa zar oni misle da bi za mene bila loša vest da sam umro! A sem toga, zar nisu shvatili da ja više nisam toliko važan da bi se neko bavio i mojom smrću.Bez obzira na to koliko je u tim duhovitim opaskama sadržano i otrovne ironije kubanskog vođe, na američkom kopnu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << preko puta kubanskog ostrva, intenzivno se prati stanje njegovog zdravlja i iščekuje se vest o njegovoj smrti. Desetorica američkih predsednika, od Ajzenhauera do Džordža Buša, juniora, radili su na tome da ga uklone sa ostrva, silom ili milom.Mlađi Buš se bio ponadao da će on ispratiti Kastra. Onih dana, s kraja jula 2006. godine, kada je kubanski vođa teško oboleo, ondašnji „car“ svih američkih obaveštajnih službi Džon Negroponte ušao je preko reda kod Buša i saopštio mu: „Kastro je teško bolestan, njegova smrt je pitanje dana.“Ta dijagnoza je ponela američkog predsednika, pa je nekoliko dana kasnije, u jednom nastupu na Roud Ajlandu, pred vojnim pitomcima dao ovakvu izjavu:- Valjda će ga Svevišnji ovog puta odvesti ka sebi...Kastro je, između dve hirurške intervencije, s bolesničke postelje, munjevito odgovorio:- Ne nadaj se, gospodine Buš. Čuva mene dobri Bog...Fidela smrt očigledno neće.Da li Bog, ili njegovo čelično zdravlje, koje ga je služilo sedam decenija, ili možda onaj medicinski „čarobnjak“ iz Madrida, doktor Hose Luis Sabrido, koji je priskočio u pomoć kubanskim kolegama, nekoliko nedelja posle serije operacija, tek Kastru nisu dali da umre. Sabrido je rekao da je Kastro teško bolestan, ali da nema rak, da se ne može izlečiti, ali da se može zalečiti.I tako skoro osam godina. Toliko je Kastro na bolovanju. U međuvremenu, s njegove bolesti je delimično skinut veo državne tajne, pojavila se i njegova supruga, za koju se zvanično nije znalo, ispostavilo se da sa njom ima petoricu sinova, i da je u kući u predgrađu Havane okružen porodicom i unucima.Izgleda da je sam život, u svođenju konačnih računa, naterao i samog Kastra da se na kraju svog životnog veka skrasi u kući i da se pomiri sa time da on nije oženjen samo revolucijom, da ima svoju porodicu i da konačno može da se poigra sa svojim unucima.Dođe tako trenutak kada čovek nema puno izbora, makar se zvao i Fidel Kastro. Njegov dom je bio tamo gde ga zatekne noć. On je celog života putovao Kubom, razgovarao sa seljacima i ribarima, sekao šećernu trsku, držao govore, a u međuvremenu odlazio sa Hemingvejem u lov na veliku ribu. A onda je taj neumorni pustolov, jahač vetrova i ratnik sa vetrenjačama i Amerikancima, odjednom morao da shvati da se poligon njegovog delovanja sveo na prostor omeđen sa četiri zida i na ono parče dvorišta između dve palme.- Sve sam mogao zamisliti, ali da ću ga videti u invalidskim kolicima, nisam verovao da ću to doživeti - rekao je jedan Kubanac kada ga je video na televiziji.U međuvremenu, Kastro je dao ostavku na sve funkcije, retko se pojavljuje u javnosti, ali Kuba je i dalje pod njegovom senkom i biće tako sve dok bude disao.Nedavno je, zahvaljujući otkrićima „Vikiliksa“, obelodanjena jedna depeša koju je šef američke državne kancelarije u Havani Majkl Parmli uputio Stejt departmentu, nekoliko meseci pošto je Kastro pao u bolesničku postelju: „Imamo pouzdane informacije da je Kastro, prvo u julu, a potom u oktobru, bio na ivici smrti. Ne možemo reći koliko mu je još ostalo od života. Ali znamo ovo: dok on bude živ, čak i da je nesposoban, dok ga god bude bilo među Kubancima, njegov uticaj na ovdašnje društvo će biti užasno veliki. Ne smemo smetnuti sa uma elementarnu istinu da na Kubi ne može biti suštinskih promena dok je on živ.“A Fidel je još živ. Daleko od očiju javnosti, u svom skrovitom domu, ponešto napiše i objavi u „Granmi“, tek da njegovi naslednici na zaborave da je još tu, a s vremana na vreme se pojavi u javnosti, valjda da onima koji ga maltene svakog petka na Floridi sahranjuju pokaže da je još živ.- Kada jednog dana stvarno umrem - izjavio je Fidel jednom prilikom - a to će se svakako desiti, niko neće poverovati da sam mrtav. Moji i neprijatelji Kube toliko puta su me upokojavali da će iko teško poverovati u takvu vest. Mogao bih i ja tako mrtav da nastavim da hodam kao što su nekada mrtvog Sida vodili posađenog na konja u bitke koje su dobijali...Poslednji put se Kastro u javnosti pojavio pre tri meseca, na otvaranju nekog umetničkog salona u Havani. Teško hoda, uz pomoć štapa i oslanjajući se na ruku nekog od pratilaca. Osušio se, izdužio se, pogurio se, jedino pramenovi njegove prosede brade prkosno štrče napred. Hoda samo senka od onog robusnog, snažnog i neukrotivog „farmerovog sina“, koji je više od šest decenija vitlao po kubanskom ostrvu, hrvao se sa Golijatom se severa, izazivao smrt i često zadivljavao svet.I danas, tako ispošćen i oronuo, još prkosi smrti.Kad ga je pre neku godinu posetio sada već pokojni Ugo Čaves, Kastro je uspeo da se pridigne sa bolesničke postelje i dočeka prijatelja.- Bio sam zadivljen - reći će kasnije Čaves. - Preda mnom je stajao jedan drugi Kastro. Kad sam ga pogledao onako ispijenog i izduženog, neodoljivo mi je ličio na Don Kihota. Bože, pomislio sam, pa on je pravi Don Kihot od Havane...Antikastristička emigracija sa Floride nastavlja da ga sahranjuje.U međuvrmenu, njegov brat Raul, koji ga je nasledio pre šest godina, i Kastrova proređena generacija „barbudosa“, traže „čarobnu formulu“ i da preko nekakavog „kapitalističkog lenjinizma“ sačuvaju posrnuli model socijalizma na Kubi.Dotle Kastro, koji je zakoračio u 88. godinu, nastavlja da muči i izaziva stanare američke Bele kuće, pa ni Barak Obama, jedanaesti po redu američki predsednik koji čeka njegov odlazak sa ovog sveta, ne zna da li će to dočekati.Kastro umro još nije, a kada će, to ni CIA više ne zna. DINASTIJA KASTROFidela je na položaju šefa države i partije, više po državnoj nego po dinastičkoj liniji, zamenio njegov mlađi brat Raul, kome su 83 godine.Sa njime se, po svemu sudeći, završava dinastička linija Kastrovih. Kastrov sin iz prvog braka Fidelito inženjer je nuklearne fizike i nikada nije ispoljavao političke ambicije, niti ga je otac tamo gurao. Sa njima odlazi i generacija „barbudosa“ koji su sišli sa Sijera Maestre i vladali Kubom 55 godine.

Nastavak na Večernje novosti...