Izvor: Politika, 22.Jan.2014, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto se Ban Ki Mun predomislio
Generalni sekretar UN podlegao američkim pritiscima uvijenim u oblandu „intenzivnih konsultacija”, a stav je promenjen i u Teheranu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – U diplomatskoj zavrzlami koja se retko viđa, generalni sekretar UN bio je prinuđen na ponižavajući ustupak: da povuče svoj poziv Iranu da učestvuje na otvaranju mirovne konferencije o >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Siriji, koji je uručio samo 24 sata pre toga.
Taj poziv je doduše bio iznenađenje u tolikoj meri da je zapretio da na neodređeno vreme odloži skup oko 30 država kojim će u Montrou, švajcarskom gradu na obali Ženevskog jezera, govorima vodećih učesnika, ceremonijalno započeti novi pokušaj da se otvore vrata za rasplet građanskog rata u Siriji.
Među učesnicima su i pet velikih sila, stalnih članica Saveta bezbednosti, kao i sukobljene strane: režim predsednika Bašara Asada i predstavnici pobunjeničke koalicije.
Ban Ki Mun se predomislio posle pritisaka iz Vašingtona uvijenih u formu „intenzivnih konsultacija” u kojima je lično učestvovao šef američke diplomatije Džon Keri, koga je, prema izveštajima ovdašnjih medija, Banovo saopštenje u nedelju po podne iznenadilo i „razbesnelo”.
To iznenađenje je, ako je suditi po izjavi portparola generalnog sekretara Martina Nesirskog, u najmanju ruku sporno. Zna se naime da je Ban Ki Mun iskusan diplomata, koji ovako delikatan problem ne bi presecao isključivo po svojoj volji. „To nije moglo da bude iznenađenje za SAD, jer su bile u toku sa tajmingom objave”, objasnio je Nesirski.
Ban je svoju odluku opravdao garancijama koje mu je u nekoliko telefonskih razgovora pružio iranski ministar inostranih poslova Muhamed Džaved Zarif – da Iran prihvata princip „Ženeve 1” po kojem je cilj „Ženeve 2” uspostavljanje prelazne vlade, uz obostranu saglasnost režima i pobunjenika.
Po svoj prilici, ono što je obećao Zarif, nije odobreno u iranskom vrhu, pre svega od vrhovnog verskog vođe i neprikosnovenog političkog arbitra ajatole Hamneija. U seriji izjava zvaničnika u Teheranu, kojima se na kraju pridružio i Zarif, demantovano je da Iran prihvata da prelazna vlada bude cilj nove mirovne konferencije.
Iransko učešće na skupu u Montrou, kao i učešće drugih, bilo bi samo simbolično, jer će se glavni pregovori od petka voditi u Ženevi, uz posredovanje alžirskog diplomate Lakdara Brahimija, specijalnog izaslanika UN za Siriju. Koliko i zaraćene strane, pregovaraće i njihovi „sponzori”: SAD i Saudijska Arabija sa saveznicima kao pokrovitelj i pobunjeničke koalicije, s jedne, a Rusija (sa Iranom kao faktorom u pozadini) kao podrška predsedniku Bašaru Asadu, s druge.
Ban Ki Mun je, objavljujući povlačenje poziva, preko svog portparola poručio kako je „duboko razočaran javnim iranskim izjavama koje su u suprotnosti sa ranije konstatovanim obavezama”.
Konferencija u Montrou će sa tako danas ipak održati, ali uz veliku skepsu da će „Ženeva 2” nešto postići, bar u dogledno vreme. Pre svega zato što se, otkako ja najavljena, dogovorom Džona Kerija i njegovog ruskog kolega Sergeja Lavrova u maju prošle godine, situacija na terenu znatno promenila.
Oslabio je pre svega američki pritisak na Asada, pogotovo posle povlačenja pretnje bombardovanjem zbog upotrebe hemijskog oružja. Asadove snage su zatim stekle znatnu vojnu prednost, dok su pobunjeničke grupe razjedinjenije nego ikada. Otuda, mali su izgledi da Asad pristane da ne bude deo buduće prelazne vlade, što je sa druge strane neprihvatljivo pobunjenicima.
„Nije skoro bilo neke mirovne konferencije koja počinje u nepovoljnijim okolnostima”, sažeo je to u svom izveštaju „Njujork tajms”.
Milan Mišić
objavljeno: 22.01.2014.
