Izvor: Politika, 17.Apr.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštita podataka: kamen razdora između Brisela i Vašingtona
Nakon afere NSA, zaštita podataka postala je vruća tema u Briselu, pokrenuvši američko-evropsku trku za poverenje svetskih tehnoloških kompanija
Zaštita podataka i privatnosti u digitalnom dobu postala je pitanje od osobene važnosti za zakonodavce, potrošače i preduzeća. Čak 88 odsto građana Evropske unije smatra da kompanije zloupotrebljavaju njihove podatke, 92 procenta je zabrinuto jer mobilne aplikacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prikupljaju lične informacije bez izričitog pristanka, dok je 60 odsto onih koji smatraju da takve kompanije moraju biti kažnjene.
Evropska komesarka za pravdu, osnovna prava i građanstvo Vivijen Reding najavila je početom 2013. novu regulativu Evropske unije za zaštitu podataka. Smatrajući da je stara direktiva iz 1995, kad je samo 1,7 odsto ljudi koristilo internet, zastarela, Evropska komisija je rešila da se novim problemima suprotstavi novim rešenjima. Jednim udarcem bila bi rešena dva problema: umirenje uznemirenih evropskih građana i jasna poruka SAD da Evropa želi da preuzme primat u rastućoj tehnološkoj industriji.
Briselskim kuloarima kruže priče da nova regulativa ima drakonske odredbe, jer EU želi da priuči Sjedinjene Američke Države zaštiti podataka, ali i da privuče kompanije koje ne žele da podaci njihovih klijenata budu otvorena knjiga za vlasti. Ukoliko i kada regulativa bude usvojena, EU će postaviti standard u ovom polju. Objašnjavajući značaj zaštite podataka, Redingova je uporedila informaciju sa naftom 21. veka i dodala: „Podatak je nova moneta, vrednost podataka građana EU u 2011. bila je 315 milijardi evra, i očekuje se da dostigne jedan trilion u 2020. godini.”
Računica je jednostavna. Ukoliko kao potrošač želite da skladištite svoja dokumenta na internetu kako biste mogli da im pristupite bilo gde u svetu, želite da ona budu i bezbedna. Nakon urušavanja privatnosti, usled špijunaže američke vlade, poverenje potrošača u američke kompanije je opalo. Evropa želi da iskoristi novonastali prostor i predoči svetu da je ona novi igrač i da su njeni zakoni spremni da uspostave atmosferu poverenja između kompanija i njihovih potrošača. Budući da će regulativa harmonizovati zakone i postaviti jedinstveni okvir za 28 članica EU, neće biti dodatnih troškova transnacionalnih kompanija, te Evropska komisija predviđa da će ovaj postupak na godišnjem nivou smanjiti troškove poslovanja za 2,3 milijardi evra.
Zato se i treba delimično upoznati sa odredbama EU regulative. Regulativa predviđa pravo na brisanje koje podrazumeva da svako može da zatraži od entiteta koji drži njegove podatke da ih sve izbriše, uključujući i podatke prosleđene drugom entitetu. Pristanak mora biti dat jasnom potvrdnom akcijom, te tako one kutijice koje su već bile popunjene neće biti više prihvatljive. Takođe, davanje pristanka za držanje ličnih podataka ne sme biti preduslov za pružanje usluga, osim ako je usluga neostvariva bez podataka i pristanka. Regulativa obuhvata sve subjekte Evropske unije, bez obzira na to gde je entitet zvanično i pravno lociran. Ova odredba praktično znači da su velike kompanije, poput „Fejsbuka” ili „Gugla”, obuhvaćene regulativom i da bi kazna u slučaju kršenja iznosila i do 100 miliona evra,ili pet odsto godišnjeg profita. Imajući ovo u vidu, nije ni čudo što se velike IT kompanije poreklom iz SAD busaju u nedra i nazivaju regulativu promašajem. Budući da će regulativa biti usvojena procedurom koja zahteva saglasnost Evropskog saveta i Evropskog parlamenta, dug je put do implementacije ovog akta. Neki spominju 2016. godinu.
S druge strane, u Srbiji je na snazi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti od 1. januara 2009. godine. Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti,i sam navodi da je pomenuti zakon zastareo i da postoje mnogobrojni problemi. Reč internet nije ni pomenuta u Zakonu. Srbija će ovo pitanje morati da reši tokom pregovora o članstvu sa EU. Zaštita podataka je deo poglavlja 10 i 24, o informatičkom društvu i o pravdi ibezbednosti.
Do tada, pazite dobro šta i kome šaljete onlajn. Zapamtite dobro, internet ne zaboravlja.
Stručnjak za digitalizaciju
Stevan Ranđelović
objavljeno: 17.04.2014.
Pogledaj vesti o: Vašington
.jpg)
