Izvor: Politika, 01.Jun.2013, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vetar u leđa Obami
Uprkos političkim aferama, rejting američkog predsednika čuva optimističko stanje ekonomije
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Iako su nedavne afere predstavile Baraka Obamu kao predsednika u velikim problemima, njegov rejting je na postojanih 50 odsto (po dnevnim istraživanjima „Galupa”), a Demokratska partija sa sve većim samopouzdanjem računa da će dobro proći na kongresnim međuizborima iduće godine.
Glavni razlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je iznenadni optimizam na ekonomskom frontu. Prema najnovijim podacima, u prvom ovogodišnjem kvartalu stopa rasta je bila solidnih 2,4 odsto. Iako se predviđa da će se to do kraja godine usporiti na samo 1,8 procenata – zbog učinka prinudne budžetske štednje – biće to ipak solidan rezultat.
OECD, klub 34 razvijene ekonomije, američki rast za 2014. projektovao je na 2,8 odsto, dakle sasvim blizu njenog istorijskog standarda od nešto preko 3 odsto. Kad se to uporedi sa situacijom na drugoj strani Atlantika – evrozona će ove godine biti u minusu od 0,6 odsto, a dogodine u plusu od samo 1,1 – Amerika je pacijent koji se brzo oporavlja, dok Evropa liči na bolesnika koga pogrešno leče.
Dok su na vrhuncu krize 2008. i EU i SAD imale stopu nezaposlenosti veću od 10 odsto, u Evropi je ona nepromenjena, pa čak i u porastu, dok je ovde pala na 7,5 odsto, što je najniže u poslednje četiri godine.
Koliko prošle godine predsednički kandidat republikanaca Mit Romni je proricao da će američki dug od 100 odsto bruto nacionalnog proizvoda (šesnaest biliona dolara) zemlju gurnuti „na put Grčke”, ništa od toga nije ni na vidiku. Najnovije računice pokazuju da će se, zbog nešto većih poreza i većeg ekonomskog rasta, budžetski deficit u sledećoj dekadi smanjivati za oko 300 milijardi dolara godišnje.
Cene kuća i stanova – čije je urušavanje bilo okidač krize – u poslednjih 12 meseci su porasle za 10 odsto, a ukupna stanogradnja već tri uzastopna kvartala beleži dvocifreni rast.
Povoljan vetar generišu i Federalne rezerve (centralna banka), koje su od početka krize ekonomsku mašineriju podmazale sa oko tribiliona sveže odštampanih dolara, održavajući referentu kamatnu stopu sasvim blizu nule. Mnogi su strahovali da će to izazvati galopirajuću inflaciju, ali se ni to nije dogodilo. Inflatorna stopa je na minimalnih 1,1 odsto.
Ono što se ovde smatra takođe izuzetno važnim, to je i porast samopouzdanja građana koji se polako vraćaju navikama iz starih dobrih vremena i sve više koriste svoje platne kartice. Time istovremeno obavljaju i važnu patriotsku dužnost, jer njihovo trošenje u bruto nacionalnom proizvodu učestvuje sa 70 odsto. Sve u svemu, sanacija velike ekonomske štete iz 2008. je u toku.
„Naša ekonomija ostvaruje bolje rezultate nego bilo koja industrijalizovana zemlja sveta”, pohvalio se nedavno Obama, upozoravajući međutim da bi to njegovi politički protivnici mogli da sabotiraju opstrukcijom u Kongresu.
Republikanci su donekle zatečeni dobrim vestima sa ekonomskog fronta, što im je pokvarilo likovanje zbog onih loših sa političkog: kontroverzama oko okolnosti u kojima je poginuo američki ambasador u Bengaziju, prevelike revnosti poreznika prema konzervativnim organizacijama i pribavljanja listinga telefonskih razgovora nekih novinara.
Jedan od indikatora da bi u njihovim redovima mogla da počne neka vrsta prestrojavanja jeste najava zvezde ultrakonzervativnog pokreta „Čajanka”, kongresmenke Mišel Bekman da dogodine neće tražiti reizbor. Političarka koja je svojim ekstremnim pogledima – i elementarnim nepoznavanjem istorije – naciju često dobro zabavljala, u jednom momentu je poverovala da može da stigne i do Bele kuće, pa je ušla u trku za partijsku nominaciju.
Prošlog novembra se, međutim, jedva provukla u borbi za novi mandat, a ovoga puta je izgleda shvatila da je njeno vreme prošlo. Otkrivene su joj i neke ozbiljne nepravilnosti u finansijama, a njena politička sudbina se sada tumači i kao sumrak političkog radikalizma američkih konzervativaca.
Njima je jednu od najneprijatnih poruka pre neki dan uputio njihov nekadašnji lider, bivši predsednički kandidat, a danas politički penzioner Bob Dol, rekavši da bi Republikanskoj partiji najbolje bilo da na svoja vrata okači obaveštenje „Zatvoreno zbog renoviranja”.
Povoljan vetar u leđa Obami nije međutim garancija da će izbeći „prokletstvo drugog mandata”, koje pomenutim aferama kao da je počelo da se obistinjuje. Ali mu pruža šansu da se presabere i opravda bar deo nada koje su ga 2008. lansirale u političku stratosferu.
Milan Mišić
objavljeno: 01.06.2013.
Pogledaj vesti o: Vašington
