Izvor: Politika, 23.Feb.2014, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzbunjivač sa aerodroma
Još jedan Edvard razotkrio tajne svoje organizacije, koja se ovoga puta ne zove NSA, nego TSA
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Još jedan Amerikanac koji se zove Edvard razotkrio je tajne svoje organizacije, s tim što ovoga puta niko nije bio iznenađen, a pogotovo šokiran, jer je samo potvrđeno ono što se već znalo.
Džejson Edvard Harington nije dakle Edvard Snouden, kao što njegova TSA nije NSA, ali je u oba slučaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na videlo izneto ono što je trebalo da ostane zvanična tajna, jer u pitanju je bezbednost države i borba protiv terorizma.
TSA je skraćenica za „Transportejšn sikjuriti administrejšen” – u prevodu Uprava za bezbednost u saobraćaju, a pre svega onom vazdušnom. To je ona služba koja na aerodromima kontroliše putnike i prtljag, zahtevajući da se izuju cipele, a s pantalona skine kaiš, čiji će vas uniformisani službenici po potrebi ispipati (u rukavicama) ili vas poslati na specijalni skener koji će vas razgolititi.
Većina putnika to prihvata kao nužno maltretiranje, uverena da su neprijatnosti moneta kojom se kupuje povećana bezbednost. Jer svrha detaljne kontrole jeste da se zaustave putnici sa oružjem, eksplozivom i sličnim opasnim namerama.
Džejson Edvard Harington se tim poslom bavio od 2007. do kraja januara ove godine na čikaškom međunarodnom aerodromu „Ohara”, pre svega da bi mogao da od nečega živi dok ne završi svoje studije književnosti. Radeći ovaj posao i posmatrajući sistem izbliza, brzo je, međutim, uvideo da su mnoge procedure nepotrebne („Opipavao sam bedra beba i staraca, zaplenjivao tegle sa džemom, pa čak pilotima oduzimao grickalice za nokte – sa pretpostavkom da će njima oboriti avion”) i da je ceo mehanizam u stvari jedna velika i skupa predstava „na račun zdravlja, privatnosti i dostojanstva putnika”.
O tome je prvo počeo da piše anonimni blog pod naslovom „Oduzimanje razuma” (Taking Sense Away), a tek kad je, krajem januara, razdužio plavu TSA uniformu, na sajtu „Politiko magazina” objavio je podužu ispovest, koja je ovde naveliko komentarisana kao još jedna potvrda „nesposobnosti vlasti”.
U tekstu „Draga Ameriko, video sam te nagu”, Harington pre svega na zub uzima takozvane telesne skenere, mašine koje se naveliko instaliraju od Božića 2009, kada je jedan mladi Nigerijac iznad Detroita pokušao da sruši avion u kojem je leteo time što je aktivirao 80 grama eksploziva koji je prošvercovao zašivši ga u svoje gaće. On je štetu naneo samo sebi i svojim genitalijama, putnici su ga savladali, ali je taj slučaj bio povod za uvođenje pomenutih skenera, od kojih svaki košta 150.000 dolara, naveliko.
Putnicima je objašnjeno da su veoma efikasni i da ne zadiru u intimu, jer sliku nagog tela u specijalnoj kabini može da vidi samo dežurni TSA oficir, a sem toga, te slike se nigde ne čuvaju.
Harington je, međutim, izneo da se od samog početka znalo da su ti skeneri beskorisni i da su u praksi dobili sasvim drugu svrhu: da zabavljaju TSA osoblje, koje zbiva neslane šale na račun debelih putnika, onih sa telesnim manama, ali i zgodnih žena.
Skener koji je zabavljao kontrolore: razgolićena putnica
Da su te mašine bezvredne, priznao im je prvo čovek koji im je održao ekspresnu obuku. Potom se pokazalo da nisu u stanju da otkriju oružje ako se ono pričvrsti na određeni deo tela, o čemu je jedan anonimni bloger na internetu objavio i detaljno uputstvo.
Uzbunjivač TSA obelodanio je i druge „nezgodne” tajne: o rasnom profilisanju i o specijalnom spisku sa 12 zemalja (Sirija, Alžir, Avganistan, Irak, Iran, Jemen, Liban, Libija, Somalija, Sudan i Severna Koreja), čije državljane kao obavezno sumnjive treba pretresati po detaljnoj proceduri.
Po Haringtonu, taj spisak je „politički”, jer na njemu nema Saudijske Arabije i Pakistana, zemalja koje su, kako kaže, skloništa terorista u znatno većoj meri od pomenutih.
Pazite da se aerodromskoj bezbednosti ne zamerite nekome, jer, iznosi Harington, imaju načina da vam se osvete: izdvojiće vas za specijalni pregled, jer po pravilima službe na to imaju pravo. Kao što se, sa druge strane, već posle prolaska prve kontrolne kapije na putnikovu kartu može udariti pečat sa šifrom ŠŠ iz mnogo razloga, opravdanih ili onih drugih. „Mogućnosti za kažnjavanje nepoćudnih su beskrajne”, napisao je.
Harington kaže da odlučni terorista može lako da prođe svaku kontrolu, između ostalog i tako što će se zaposliti u TSA. Za ovu tvrdnju navodi primer kolege za koga pre potpisivanja radnog ugovora nekom greškom TSA nije obavila obaveznu bezbednosnu proveru. „Ko zna koliko takvih slučajeva ima širom Amerike”, pita se autor.
TSA je posle ove „provale” reagovala uzdržano, na način tipičan za sve službe iz sektora bezbednosti: odbijanjem da, opet u interesu bezbednosti, komentariše svoje procedure. Poručila je, međutim, da je u međuvremenu mnogo toga promenjeno da bi se putnicima olakšalo. „Naš vrhunski prioritet je bezbednost, da umanjimo svaku pretnju”, naglašeno je.
Slučajnom ili nekom drugom podudarnošću, samo nekoliko dana posle objavljivanja Haringtonovog teksta, raskinut je ugovor sa jednim od dva isporučioca telesnih skenera, dok je na onima koji su ostali promenjen softver, tako da na slikama nisu više detalji nečije spoljašnosti, nego samo konture.
U polemici koja je usledila, mnogi su Haringtona podržali, ali je ukazano i da je ono što on naziva „predstavom” u proceduri provere putnika i prtljaga, izrežirano sa svrhom: služba bezbednosti mora da bude upadljiva, jer je to deo psihološkog rata protiv terorizma.
Drugi su, međutim, ukazali na to da su bezbednosne provere avionskih putnika najefikasnije tamo gde su najdiskretnije, za šta su kao primeri navedeni Singapur i Izrael.
Naravno, ni ovde ova kontroverza nije protekla bez internet parodije: anonimni satiričar je ispod slike jednog uniformisanog agenta TSA koji upravo navlači rukavice za pretres dopisao i učinak cele službe: „Otkriveno terorista: 0. Otkriveno transvestita: 133. Putnika sa kilom: 1.485, sa uvećanom prostatom: 8.249, silikonskih grudi: 59.350, prirodnih plavuša – 3.”
Na kraju se naglašava glavno otkriće do koga se došlo uz pomoć telesnih skenera: svih 535 američkih senatora između nogu nema onaj deo anatomije koji je metafora za petlju u obavljanju nekog važnog posla. Naravno, upotrebljena je reč sa četiri slova koja se obično ne štampa.
Publicitet koji je dobio tekstom o „nagoj Americi” Džejson Edvard Harington je iskoristio i da objavi kako započinje svoju književnu karijeru: piše roman čiji se zaplet zbiva u TSA.
Time je buduće čitaoce stavio pred dilemu da li će mašta biti bujnija od stvarnosti.
Milan Mišić
objavljeno: 23.02.2014.
Pogledaj vesti o: Vašington
