Izvor: Politika, 28.Mar.2014, 11:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajincima stiže cena promena
Dok se Ukrajinci suočavaju sa povećanjem cene gasa, Nemci i dobar deo Evropljana ne žele da plate eventualnu cenu sankcija Rusiji
Dok su Ukrajinci bili u iščekivanju da li će se u Vašingtonu oba doma američkog Kongresa usaglasiti oko zakona koji bi obezbedio garancije za američki zajam od milijardu dolara Ukrajini, predstavnici Međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << monetarnog fonda (MMF) objavili su juče u Kijevu da će odobriti Ukrajini pomoć između 14 i 18 milijardi dolara u okviru dvogodišnjeg stend-baj aranžmana, ali i da će u naredne dve godine ukupna pomoć međunarodne zajednice toj zemlji iznositi 27 milijardi dolara.
Naizgled odlične vesti za prelazne ukrajinske vlasti imaju gorko naličje, budući da su prinuđene da cenu gasa za stanovništvo od 1. maja povećaju za 50 odsto. To je samo jedan od niza uslova MMF-a i ostalih zapadnih kreditora koji svoje kredite i bespovratna davanja uslovljavaju oštrom reformom ukrajinske neefikasne i korupcijom prožete privrede.
Uprkos tome što evropske diplomate, poput poljskog šefa diplomatije Radoslava Šikorskog, ističu da će biti potrebna „politička hrabrost” da se Ukrajincima – kako poslanicima tako i običnom narodu – objasni u kojoj je meri ta zemlja zaista u finansijskim problemima, sasvim je očigledno da će cenu promena na Majdanu i krize u odnosima Ukrajine i Rusije prvo platiti obični građani.
Prema rečima ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka, od 1. aprila cena ruskog gasa za Ukrajinu biće 480 dolara za hiljadu kubnih metara, dok dugovanja ukrajinskog naftnog preduzeća „Naftogas” za ovu godinu već iznose oko 3,3 milijarde dolara.
Ovaj porast cene gasa za Ukrajinu posledica je toga što ukrajinski premijer očigledno očekuje da će ruski „Gasprom” ukinuti popust na gas od 100 dolara, koji Ukrajinci imaju zahvaljujući Harkovskom sporazumu iz 2010, kada je Ukrajina pristala na produžetak zakupa sevastopoljske luke za potrebe ruske Crnomorske flote, a Rusija je zauzvrat pristala da snizi cenu prirodnog gasa za Ukrajinu za 100 dolara na svakih hiljadu kubika.
Iako je Rusija pripojila Sevastopolj i ceo Krim svojoj teritoriji pa je samim tim Harkovski sporazum učinila izlišnim, ukrajinski ministar energetike Jurij Prodan tvrdi da Ukrajina neće platiti višu cenu gasa od one ugovorene Harkovskim sporazumom.
„Ako ’Gasprom’ od 1. aprila podigne Ukrajini cenu gasa iznad naših sporazuma, Ukrajina će odbiti da plati više od onoga što je određeno Harkovskim sporazumom o gasu. Prema toj formuli, izračunata cena gasa ne bi trebalo da pređe 386 dolara za 1.000 kubika”, rekao je Prodan i priznao da u tom slučaju Rusija može da „postupi agresivno” i smanji isporuke prirodnog gasa Ukrajini.
U svakom slučaju, ukrajinski premijer kaže da će očekivana viša cena gasa od 1. aprila biti jedan od faktora koji će Ukrajinu gurnuti u još dublju „ekonomsku katastrofu”.
„Ukrajina je na ivici ekonomskog i finansijskog bankrota”, rekao je on i dodao da bi, ukoliko Ukrajina ne prihvati uslove MMF-a, bruto društveni proizvod mogao da padne za 10 odsto, što bi zemlju dovelo u situaciju da ne može da plaće svoje finansijske obaveze.
Jacenjuk upozorava i da će zbog povećanja cena gasa i struje broj siromašnih porodica u zemlji porasti više od dva i po puta, pri čemu u Ukrajini već sada ima 1,4 miliona domaćinstava (oko pet miliona građana) koja ne mogu da plate račune za komunalije. Prema njegovoj proceni, poskupljenja će broj siromašnih domaćinstava povećati na oko četiri miliona.
Osim poskupljenja, na budžet građana imaće uticaj i to što je u pregovorima sa MMF-om prelazna ukrajinska vlada prihvatila da odustane od predviđenih povećanja penzija i plata zaposlenih u državnom sektoru.
Šef misije MMF-a u Ukrajini Nikolaj Georgijev rekao da su reforme neophodne i da će one zahvatiti monetarnu politiku, finansijski sektor, fiskalnu politiku, energetski sektor, vladavinu prava, transparentnost i poslovnu klimu.
Iako je Georgijev istakao da je potrebno i povećati pomoć najsiromašnijim, MMF traži i relaksaciju deviznog kursa, što će sigurno dovesti do povećanja inflacije, to jest do toga da građani za isti iznos grivni mogu da kupe manje robe.
Dok Ukrajincima stiže da plate ceh promena, Nemci i dobar deo Evropljana ne želi da plati cenu ekonomskih sankcija Rusiji, kojim bi kaznili Moskvu za pripajanje Krima. Nemački mediji prenose kako kancelarka Angela Merkel nema ništa protiv da nemačke firme sarađuju sa ruskim firmama, čime se osvrnula na prekjučerašnji susret izvršnog direktora nemačkog koncerna „Simens” Joe Kaesera sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Uprkos podršci svrgavanju Viktora Janukoviča kao i prelaznim vlastima u Kijevu, Berlin očigledno ne želi zbog Ukrajinaca da ugrozi nemačko-rusku trgovinsku razmenu, koja je prošle godine bila čak 76 milijardi evra, pri čemu oko 300.000 radnih mesta u Nemačkoj zavisi od privrednih odnosa Nemačke i Rusije.
-------------------------------------------------------------------
Većina Nemaca ima razumevanje za rusku aneksiju Krima
Berlin – Većina Nemaca ima razumevanje za rusku aneksiju Krima i 54 odsto ispitanika smatra da Zapad treba da prihvati pripajanje Krima Rusiji, pokazala je anketa sprovedena za politički magazin „Špigl”, prenosi Tanjug. Prema toj anketi, 55 odsto Nemaca ima delimično ili potpuno razumevanje za to da ruski predsednik Vladimir Putin Ukrajinu, a posebno Krim, smatra ruskom interesnom zonom. Oko 60 odsto anketiranih je mišljenja da su reakcije Zapada prema Moskvi primerene, dok 34 odsto misli da su američko-evropske sankcije, zapravo, preterane.
-------------------------------------------------------------------
Vojska na granici
Kijev – O tome koliko je ruskih vojnika na granici sa Ukrajinom, zapadne agencije prenose različite procene, koje se kreću od 20.000 do 100.000 pripadnika oružanih snaga, prenosi Tanjug. Visoki zvaničnik ukrajinske odbrane tvrdi da se na granici sa Ukrajinom nalazi blizu 100.000 pripadnika ruskih vojnih snaga. Američki vojni zvaničnici, međutim, tvrde da je taj broj daleko manji, to jest 20.000 vojnika, prenele su agencije.
N. Radičević
objavljeno: 28.03.2014.
