Izvor: Politika, 30.Jun.2013, 13:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubi je prejaka reč
Tri aktuelna događaja koja pokazuju da izbor i reizbor prvog crnog predsednika Ameriku nije lišio ružnog pratioca njene istorije
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Pola Din (66) možda nije u svemu imala uspešan lični život – rano se razvela i dugo bila samohrana majka – ali karijeru svakako jeste. Postala je izuzetno popularna TV kuvarica i stekla titulu „kraljice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << južnjačke kuhinje”, sa 2,7 miliona „Fejsbuk” prijatelja. U rodnoj Džordžiji ima uspešan restoran i ulogu portparol nekoliko velikih kompanija.
A onda je, prošle nedelje, sve to spektakularno nestalo. TV mreža „Fud netvork” saopštila je da neće da joj produži ugovor koji ističe krajem meseca, njenih usluga su se odrekli i „Smitfild”, najveći proizvođač mesa, zatim najveći diskontni lanac „Volmart” i još neki, a u medijima je na nekoj vrsti stuba srama.
I sve to zbog jedne prejake reči, ali i onoga što je iza toga.
Optužena od strane jednog zaposlenog u svom restoranu za seksualnu i rasnu diskriminaciju, u odgovoru sudu priznala je da je koristila „N” reč, koja je ovde danas zabranjena za javnu upotrebu i nepristojna kao i one sa seksualnim značenjima i o nekim telesnim funkcijama.
Štaviše, ona je i politički tabu i najskuplja američka reč – kad izađe iz usta nekog belca.
Reč je „niger” („crnja” ili „crnčuga”), nekada uobičajeni pojam za crnog roba i crnca (sada Afroamerikanca) uopšte, a koja je danas teška rasistička uvreda.
Poli Din se ta tabu reč, kako se naknadno ispostavilo, nije baš omakla. Uostalom, rođena je i odrasla u Džordžiji, državi koja se najviše opirala pokretu za građanska prava. Javnosti je svojevremeno ispričala priču o svom pradedi koji je izvršio samoubistvo kad je njegovih 30 robova dobilo zakonsku slobodu.
U robovlasničkoj istoriji svoje porodice nije videla ništa strašno, robovi su tada, objasnila je, „bili deo porodice”. U jednoj emisiji je svog vozača pozvala da izađe na scenu i stane ispred crne table. „Toliko si crn da te ne vidimo”, prokomentarisala je uz smeh publike u studiju.
Ovo je u fokus pažnje Amerikanaca dospelo u istoj nedelji kada je u Senfordu, na Floridi, počelo suđenje Džordžu Cimermanu (29), belcu hispaniku, za ubistvo 17-godišnjeg Afroamerikanca Trejvora Martina.
Cimerman je bio volonter „građanske straže” jednog ekskluzivnog stambenog kompleksa belaca, mlad čovek koji je izgleda imao veliku želju da bude policajac. Kobne noći 26. februara prošle godine, njemu se učinio sumnjivim mladi momak u dukserici sa kapuljačom, i pored njega prošao sa kesom slatkiša i koka-kolom koje je kupio u obližnjem dragstoru.
„Sumnjivog” – zbog crne boje kože – odmah je prijavio dežurnoj policijskoj službi, odakle mu je naloženo da ga ne prati. Na to je, uz prateće psovke, Cimerman konstatova da se „oni” uvek izvlače – i nesrećnog mladića ipak nastavio da prati.
Sud je počeo da utvrđuje zbog čega su se njih dvojica sporečkali, što je dovelo do tragičnog ishoda: Cimerman je nenaoružanom Martinu pucao u grudi i ubio ga na licu mesta.
Kad je policija došla na uviđaj, rekao je da je pištolj upotrebio u samoodbrani. Nije uhašen, a na pritisak javnosti i proteste koje je ovaj događaj izazvao uz celoj Americi, tek posle nekoliko meseci optužen je za ubistvo bez predumišljaja.
Za porotnike je izabrano šest belih žena koje su već čule veoma uverljivu polusatnu uvodnu reč tužioca koji smatra da je žrtva ubijena zbog boje kože, i trosatni ekspoze odbrane koja to, naravno, osporava.
Sudski eksperti koji su ovim povodom česti gosti na TV mrežama, smatraju da Cimerman ima velike šanse da bude oslobođen, pre svega zbog toga što je Florida 2005. donela zakon po kome svako ima pravo da potegne oružje ako smatra da mu je ugrožena bezbednost.
Ako je tom prilikom stvarni ili umišljeni napadač ubijen, veoma retko se sprovodi istraga – ubici se veruje na reč da se branio, dok stradalnikova mrtva usta ne govore. (Posle Floride slične zakone, uz podršku „lobija oružja”, donelo je još 20 saveznih država.)
Kao da dve rasne kontroverze nisu bile dovoljne, u sredu je došla i treća. Vrhovni sud SAD (koji vrši funkciju i ustavnog), poništio je Zakon o biračkim pravima iz 1965, koji je neke članice unije sprečavao da bez saglasnosti Departmenta pravde menjaju svoje izborne propise.
Taj zakon je inače smatran ključnom ostavštinom vođe pokreta za građanska prava „obojenih”, Martina Lutera Kinga, i važio je za osam južnih država (nekim slučajem u tom društvu se našla i Aljaska) sa istorijom rasne diskriminacije i manipulacijama da se spreči glasanje manjina, ili prekrajanjem izbornih jedinica, razvodnjava značaj njihovih glasova.
On je u stvari omogućavao federalni nadzor nad izbornim zakonodavstvom na jugu Amerike i smatran je nužnom korektivnom merom za obezbeđivanje biračke ravnopravnosi. Kongres je stalno produžavao njegovu važnost, a poslednji put, uz gotovo konsenzus obe partije, 2006, za sledećih 25 godina.
Veće Vrhovnog suda glasalo je po ideološkim sklonostima svojih članova (petoro konzervativnih sudija imenovali su republikanski predsednici, a četvoro demokrate, dve žene u sudu su izabranice Baraka Obame). U obrazloženju većinskog mišljenja kaže se da diskriminacija doduše postoji, ali da Kongres ovu meru treba da uskladi sa današnjim vremenom.
Šanse da podeljeni Kongres ovo učini ocenjuju se nikakvim, a ovo je protumačeno kao novi uspeh konzervativaca u njihovoj nameri da preko Vrhovnog suda menjaju politički sistem, zaobilazeći Kongres koji je jedini zakonodavac.
Prethodni put to je učinjeno 2010, kada su korporacije proglašene „ličnostima” koje u ime slobode izražavanja mogu neograničeno da troše za izbor (ili neizbor) nekog kandidata za političku funkciju.
Sva tri događaja su potvrdila uverenje koje je, posle euforije zbog toga što je jedan Afroamerikanac konačno dospeo u Belu kuću, veoma brzo sazrelo u Americi: da problem rasizma time nije rešen, nego naprotiv, zaoštren.
Od kako je Obama postao predsednik, rasistička netolerancija je, prema nalazima renomiranih instituta, znatno povećana, a porastao je i broj profašističkih grupa.
Obama je primio više pretnji smrću nego ijedan predsednik pre njega, a Sikret servis, koji je zadužen za njegovu bezbednost (i finansijski kriminal), posle njegovog stupanja na dužnost zaposlio je još 350 ljudi.
Njegov dolazak razgovore o rasi nije olakšao, nego primetno otežao, a najnoviji događaji su dokaz da se Amerika još nije rešila ružnog saputnika svoje istorije.
Milan Mišić
objavljeno: 30/06/2013
Pogledaj vesti o: Facebook
.jpg)
