Izvor: Politika, 14.Mar.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tražio sam razlog za pokret
Danski plesni teatar predstaviće se sa baletom „Ljubavne pesme”, koreografa Tima Raštona na 10. Beogradskom festivalu igre, početkom aprila
Nakon gostovanja u Vašingtonu, Njujorku, Bostonu i Budimpešti, Tim Rašton, koreograf i umetnički direktor Danskog plesnog teatra, stiže sa svojom trupom početkom narednog meseca u našu prestonicu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Biće to jedinstvena prilika da na 10. Beogradskom festivalu igre,6. aprila u Madlenijanumu, vidimo Raštonovu koreografiju „Ljubavne pesme”, nastalu po muzici sačinjenoj od poznatih džez klasika,u interpretaciji Karoline Henderson. Deset igrača dočaraće kako izgleda poslednji poziv na ples onih koji se vole, u trenutku kada se noć preliva u zoru. Školovan u Kraljevskoj baletskoj školi u Londonu, Tim Rašton je igračku karijeru gradio uSadlers vels baletu, potom u Nemačkoj, Švedskoj i na kraju u Kraljevskom danskom baletu.Umetnički direktor Danskog plesnog teatra postao je 2001.i učinio da ova trupa postanejedna od glavnih snaga savremene igre u toj zemlji. Rašton je do sada postavio više od tridesetak koreografija, za koje je osvajao nagrade. Tako je prošle godine upravo za „Ljubavne pesme” dobio Revmertpriznanje, prestižnu dansku pozorišnu nagradu.Naš sagovornik ima i zvanje člana reda Britanskog kraljevstva za zasluge iz oblasti umetničke igre.
Kako je nastao balet „Ljubavne pesme”,zašto je u njegovoj osnovi džez i da li ste se plašili moguće patetike, jer ljubav je škakljiva tema?
Bilo je zabavno i lako postavljati „Ljubavne pesme”, zbog sjajne muzike i muzičara. Nakon mnogo godina bavljenja ozbiljnim produkcijama, želeo sam da napravim nešto prihvatljivije, bez obzira što sam znao da ovaj balet može doneti diskontinuitet u kolažu mojih radova. Hteo sam da stvorim nešto jednostavno, uživam da se poigravam klišeima, jer sam odrastao u strogom baletskom okruženju. Balet vam oduzima detinjstvo i tera na veliku disciplinu, zato pobune i prepuštanje novim izazovima nisu retkost. Zašto baš džez? Zato što je džez moćan jezik i omogućuje da se razigrate na sceni. Ljubav kao tema umetničkog dela može lako da sklizne u patetiku, ali ipak sve zavisi od načina na koji se bavite njom. Vaša publika će videti jedno romantično, a ne patetično delo.
Kako vam danas izgledaju dani učenja u Kraljevskoj baletskoj školi u Kovent gardenu u Londonu, uz Frederika Eštona ili Keneta Mekmilana i ko je na vas najviše uticao tada, a ko sada ?
Klasičan balet je nešto iz čega sam potekao i otuda neminovan uticaj klasične estetike u mojim delima. Ipak, ta stroga baletska edukacija je danas samo oslonac. Bilo je teško odučiti telo i oči od klasične igre, ali je istovremeno moja ljubav i strast prema savremenom izrazu bivala jača. Teško je reći koji koreograf je za mene bio presudan, od svakog sam usvajao po nešto. Inspirišu me i igrači poput Nikolaja Hubea koji je i umetnički direktor Danskog kraljevskog baleta, ali nisam imao prilike da sa njim lično radim. Družim se i sa piscima, vizuelnim umetnicima i muzičarima, recimo voleo bih da sarađujem sa čuvenom pijanistkinjom Martom Argerič.
Profesija koreografa je zahtevala samopouzdanje i ono neuhvatljivo zrno talenta koje se ne da naučiti, kako ste pronašli svoje mesto u savremenom baletu?
Kada sam bio mlađi, voleo sam izazove klasike. Sadržaj nije bio nešto što me zanimalo, već je to pre bila tehnička perfekcija, savršenstvo pokreta i linija. Ali sa godinama je sadržaj počeo sve više da me privlači, razlog zašto nešto radim i sa kim radim, počeo sam da tražim dubinu, povod i razlog za pokret. U početku sam želeo samo da napravim eksperiment i usmerim moju umetničku energiju. Nisam tada znao da će me to voditi dotle da postanem profesionalni koreograf. Niti sam pretpostavljao da ću u tome biti uspešan i danas sam zbunjen pred uspehom mojih predstava.
Danski plesni teatar pre 12 godina kada ste došli na njegovo čelo nije imao zavidnu reputaciju, kažu da ste ga transformisali, kako ste to uspeli?
Kada sam 2001. postao umetnički direktor Danskog plesnog teatra znao sam da ima ogroman potencijal, ali i da je trupa izgubila viziju i veru u sebe. Jedna stvar je to što uživam da pomažem umetnicima i služim njihovom kreativnom procesu, ali je činjenica da je taj proces neizvestani slabo vidljiv. Ipak, odlučio sam se na taj put. Vodio sam kompaniju korak po korak do uspeha, a danas su brojna gostovanjai priznanja velika potvrda zajedničkog ulaganja. Sada je lako ići dalje.
B. Lijeskić
objavljeno: 14.03.2013.
