Izvor: RTS, 04.Jun.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tjenanmen dvadeset godina posle
Veliki broj policajaca raspoređen na trgu Tjenanmen u Pekingu, na kome su pre dvadeset godina brutalno ugušeni protesti. Mimo očekivanja, Trg otvoren za posetioce. Peking negoduje zbog zahteva Vašingtona da se konačno objavi spisak stradalih na Tjenanmenu.
Na trgu Tjenanmen u Pekingu, gde je pre tačno 20 godina kineska vojska brutalno ugušila studentske proteste, od jutros je mirno, uz primetno pojačano prisustvo snaga bezbednosti.
Tibetanski duhovni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vođa dalaj lama odao je poštu žrtvama kineskog gušenja pobune na Trgu Tjenanmen pre 20 godina.
U saopštenju dala lame, koji je u egzilu u Indiji od 1959. godine, navodi se da "kineska vlada treba da bude odgovornija pred narodom".
"Godišnjica pobune na Tjenenmenu prilika je da se razmotri zvanična osuda pokreta koji kineski režim naziva "kontrarevolucionarnim", rekao je tibetanski vođa.
Dalaj lama je istakao da se nada da će kineski lideri imati hrabrosti za jednu tolerantniju politku u odnosu na različita mišljenja.
Trg je otvoren za posetioce, što nije bio slučaj prilikom obeležavanja desete godišnjice krvavih događaja. Ipak, stranim novinarima je ograničeno prisustvo.
Pripadnici službe bezbednosti zabranili su pristup stranim snimateljima i fotografima koji su želeli da snime podizanje kineske zastave.
Kineske vlasti proterale su iz zemlje jednog od vođa pobune iz 1989. godine, Vuer Kajsjikoji, koji je juče iznenada stigao u Makao u želji da se preda kineskim vlastima.
Vuer, koji je u vreme pobune predvodio studente, nakon čega je pobegao na Tajvan, sinoć je zadržan na međunarodnom aerodromu u Makau, a jutros je redovnim letom deportovan na Tajvan.
Svoju želju da se vrati u Kinu obrazložio je željom da vidi roditelje, kojima je zabranjeno da putuju, kao i da se suoči sa kinskim vlastima.
Peking: Neosnovane optužbe SAD
Zbog poziva Hilari Klinton da se objave imena ubijenih, nestalih i uhapšenih tokom gušenja pobune na Trgu Tjenanmen, Kina je izrazila "duboko nezadovoljstvo".
"Takva odluka SAD predstavlja neosnovanu optužbu na račun kineske vlade", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Ćin Gang.
SAD su, pred današnje obeležavanje dvadesetogodišnjice brutalnog gušenja protesta, zatražile od Kine da konačno objavi spisak stradalih na Tjenanmenu.
U pisanom saopštenju američkog državnog sekretara Hilari Klinton od Pekinga se traži i da oslobodi sve one koji su još uvek zatvoreni posle ovih protesta, da prestane da muči one koji su u njima učestvovali i da započne dijalog sa porodicama žrtava.
"Kina, koja je načinila ogroman privredni napredak i koja stupa na mesto koje joj i pripada u globalnom vođstvu, trebalo bi da otvoreno ispita mračnije događaje iz svoje prošlosti i da javno položi račune o onima koji su ubijeni, zatvoreni ili nestali, kako bi i naučila i zalečila rane", navodi se u saopštenju.
Ovi zahtevi predstavljaju stav koji Vašington već dugo zastupa, ali je ovoga puta reč o oštrijem komentaru o ljudskim pravima u Kini.
U februaru je Klintonova izjavila da pitanja ljudskih prava ne mogu da ometaju rešavanje problema globalne finansijske krize, klimatskih promena i izazova u pogledu bezbednosti, kao što je nuklearni program Severne Koreje.
Brutalno gušenje protesta
Na Trgu Tjenanmen (tj. Trgu nebeskog mira, kako glasi prevod sa kineskog jezika), 4. juna 1989. godine stradalo je stotine, možda i hiljade ljudi u brutalnom gušenju demonstracija u Pekingu, koju Kina opravdava kao neophodnu za poštovanje prava i uspostavljanje reda.
Protest u kome je učestvovala oko milion ljudi, nasilno je ugušen posle pet nedelja, pošto su vojnici u noći između 3. i 4. juna iz tenkova ispalili vatru na civile.
Nikad nije sačinjen zvaničan izveštaj o broju mrtvih kojih je, prema procenama gradskih vlasti u Pekingu, bilo 241, dok aktivisti za ljudska prava procenjuju da ih je bilo više hiljada.
U izveštaju gradske uprave Pekinga je 30. juna 1989. godine saopšteno da je "više desetina vojnika poginulo, 6.000 pripadnika snaga reda ranjeno, više od 3.000 civila ranjeno, a poginulo više od 200 civila, među kojima 36 studenata".
