Izvor: Politika, 14.Jul.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tesla je Mont Everest
Autor nove biografije „pronalazača električnog doba” za „Politiku” govori o novim otkrićima i još nerešenim misterijama slavnog naučnika čiji je „povratak među Amerikance” danas nesumnjiv
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – U prošlu sredu, 10. jula, na 157. godišnjicu rođenja Nikole Tesle, profesor nauke i istorije tehnologije na Univerzitetu Virdžinije Bernard Karlson, na intervju s dopisnikom „Politike” u centru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vašingtona došao je posle učešća u jednosatnoj emisiji ovde popularnog Nacionalnog javnog radija (NPR).
Dok je putovao, telefonski ga je intervjuisala i televiziji Pi-Bi-Es, a od kako je sredinom maja objavljena njegova knjiga „Tesla, pronalazač električnog doba” imao je još desetak razgovora za medije i učestvovao na šest promocija.
Njegov izdavač, „Prinston juniverziti pres”, upravo štampa treće izdanje, a na „Amazonu”, najvećoj virtuelnoj knjižari, od više miliona naslova koji se tamo nude, nova biografija Nikole Tesle koja ima 520 strana je na visokom 186. mestu, dok je broj jedan u kategoriji knjiga o elektrici i patentima i inovatorstvu.
Dosad je objavljeno mnogo knjiga o Nikoli Tesli. Šta vas je podstaklo da napišete novu biografiju o njemu?
Moja specijalnost je proučavanje pronalazača i njihova uloga u društvu i tehnološkom progresu. U poslednjih 30 godina istraživao sam mnoge američke izumitelje. Radeći na projektima o drugim ličnostima s kraja 19. i početka 20. veka, ljudi bi me uvek pitali šta znam o Tesli, napominjući pri tom da je veoma zanimljiv, ali i čudan. To me je ubedilo da bi on mogao da bude veoma dobra tema za istraživanje, motivisala me je pomisao sam da bih mogao da razrešim „misteriju Nikole Tesle”.
Da li je zaista bio čudak, šta su bili njegovi talenti, kako je stvarao? Za jednog istoričara, on je Mont Everest, veliki izazov. Jer, niko ga nije sasvim razumeo, a glavnina dokumentacije o njemu je u Beogradu. Jedan moj kolega je to formulisao ovako: „Tesla je crna kutija koju treba otvoriti”.
U uvodu knjige kažete da ste Teslu proučavali punih 15 godina. Šta je bilo prvo iznenađujuće otkriće koje su njegovi prethodni biografi prevideli?
Do jednog od prvih zaista zanimljivih otkrića došao sam 1997, proučavajući jedan dokument u Teslinom muzeju u Beogradu. Bio je to zapisnik o razgovoru s njim prilikom registracije patenta za njegov elektromotor. Taj zapisnik pokazuje korak po korak kako je Tesla stvarao, a na jednom mestu pravnici koji vode taj postupak Teslu pitaju da li je o tom motoru nešto rekao Tomasu Edisonu. Ono što je na to odgovorio, pružilo mi je iznenađujući uvid u njegovu ličnost:
„Jedno vrelog letnjeg dana, Edison i ja smo bili u šetnji Koni Ajlendom i tom prilikom sam rešio da mu izložim svoje ideje za svoj motor. Ali u poslednjem momentu, kad sam krenuo da mu to kažem, jedan beskućnik se iznenada isprečio između nas, isprovociravši Edisona da počne besno da viče na njega. To sam protumačio kao signal, kao poruku da ne treba da mu otkrijem svoje zamisli o motoru”.
Ova epizoda se ne navodi ni u jednoj drugoj knjizi, a meni je to bio značajan detalj za razumevanje odnosa između Tesle i Edisona.
Vaš zaključak je da je Tesla svoj stvaralački vrhunac dostigao već 1894, kao i da 1904. počinje njegova silazna putanja. Šta je tome doprinelo?
Tesla je zaista dostigao vrhunac 1894, iako je pred njim bilo još mnogo godina života i rada. Te godine dobio je najviše publiciteta, ljudi su zaista sa uzbuđenjem dočekivali njegove izume i bili uvereni da će ostvariti i bežični prenos energije. Ali, između 1894. i 1904, on više nije onaj čovek koji stalno pronalazi nove stvari; u to vreme je nekako više preokupiran davanjem intervjua i publicitetom nego sistematskim istraživanjima. To je i godina u kojoj i Markoni počinje da se interesuje za radio, da bi već 1900. Tesli postao ozbiljan rival.
U svakom slučaju, 1884. i 1894. su godine Teslinog stalnog uspona i njegov najkreativniji period. Njegovo ime je u to vreme poznato u svakoj kući, ali posle toga neke stvari su krenule nizbrdo, pa je 1904. doživeo nervni slom.
Na korice knjige „Tesla” stavili se i „Pronalazač električnog doba”, ali je utisak da njegov doprinos tom dobu u Americi neko vreme bio potcenjen?
Mi danas električnu struju smatramo nečim sasvim normalnim, nečim što je oduvek postojalo i ne razmišljamo koliki je stvaralački napor bio neophodan da bi se došlo do toga. Tesla jeste pronalazač električnog doba, iako je pre njega Edison izumeo električnu sijalicu. Sa Edisonom, jedina namena struje bilo je osvetljenje, a tek s Teslom elektrika je postala i energija: njegov naizmenični napon i njegov elektromotor omogućili su industrijsku revoluciju čije plodove danas uživamo.
Drugo, „električno doba” ne čine samo energija i inžinjering, nego i elektronika. Sa svim što je učinio u oblasti radija, Tesla je jedan od pionira i elektronike. Primera radi, pre Tesle nije bio poznat pojam električnog kola, upravo njegovi pronalasci su ljude naterali da razmišljaju o tome da kolo treba da se predstavi na papiru pre nego što postane deo uređaja.
Znači li to da je Tesla izumitelj i radija?
Tako nešto je bar utvrdio Vrhovni sud SAD. Kad se bavio tužbom Markonija protiv vlade SAD za korišćenje njegovih patenata u Prvom svetskom ratu, sud je utvrdio da su izumi na kojima je počivala njegova kompanija imali prethodnicu u Teslinim pronalascima.
Uprkos tome, u knjizi konstatujete da je Tesla izostavljen iz udžbenika istorije SAD koji su objavljivani u drugoj polovini 20. veka?
U Americi u udžbenike ne stavljamo uvek ljude koji su nešto stvorili, već one koju pružaju neke primere koji uče vrednostima naše nacije. Tesla u tom pogledu nije bio „u funkciji”. Posle Drugog svetskog rata i u kontekstu Hladnog rata, važniji su bili su pronalazači radara i atomske bombe.
Mnogo više nego drugi biografi bavili ste se načinom na koji je Tesla dolazio do svojih pronalazaka. Šta je to bilo posebno u njegovom stvaranju?
On je bio pronalazač posebne vrste: kad svako u neku nepoznatu kuću nastoji da uđe na glavna vrata, on je taj koji kaže da će da pokuca na sporedna. To se dobro vidi na primeru njegovog elektromotora. Pre njega, svi su polazili od toga da princip rada tog uređaja treba da bude promena magnetnog polja na pokretnom delu, rotoru. Tesla je, međutim, insistirao da se to prebaci na fiksirani deo, stator. Pokazalo se da je to bila genijalna ideja.
U jednom poglavlju ga opisujete kao „idealistu”. Šta pod tim podrazumevate?
U engleskom jeziku postoji razlika između pojmova „idealista” i „idealistički”. Ovo drugo bi značilo da je Tesla brinuo za dobrobit čovečanstva – što na neki način i jeste – ali on je bio idealista u smislu da nije bio dosledni realista. On je smatrao da se do pronalazaka stiže tako što se prvo dođe do temeljnih principa na kojima počiva neki pronalazak. Konkretno, kod elektromotora, to je značilo da napravi uređaj s najmanjim mogućim brojem delova, na principu rotirajućeg magnetnog polja. To je bio njegov ideal.
Ja mislim da je to i rezultat njegove vere koju je nasledio od oca, pravoslavnog sveštenika. U pravoslavnoj teologiji, važan princip je logos: da u svemu u prirodi i u svemu što ljudi naprave postoji neki temeljni princip, neka ishodišna istina. Tesla je verovao da je otkrivanje tog principa i te istine put do boljeg, savršenog izuma. Zato smatram da je on bio idealista.
Mnogi od njegovih savremenika, kolega, svoje inovacije su pretvorili u profitabilne proizvode, ali se čini da Tesla nije bio baš uspešan u tom pogledu?
Mnogi kažu da nije imao smisla za biznis, ali ja mislim da je Tesla imao i poslovnu strategiju i biznis plan. Mnogi od njegovih konkurenata su smatrali da je, ako dođu do nekog izuma, najbolja strategija da se od toga zaradi da sami organizuju proizvodnju i prodaju taj uređaj. Na primer, Edison je izumeo električno svetlo, pa je osnovao kompaniju koja pravi sijalice. Tako je zarađivao pare i tako je nastao „Dženeral elektrik”.
Teslina strategija bila je sasvim različita: „Patentiraj, promoviši i prodaj”. Registrovao bi patente za ono što je izumeo, onda bi priređivao demonstracije kako bi ljude zainteresovao za to, a kad interesovanje dostigne vrhunac prodao bi patent onome ko ponudi najviše. To je danas strategija koju primenjuje najveći broj kompanija u Silicijumskoj dolini.
Da li je to bila prava strategija i za Teslino vreme?
Svakako, jer je rizičan deo biznisa upravo proizvodnja, a pogotovo u njegovo vreme kada nije bilo toliko industrijskih znanja kao danas. Tesla je za to imao dobrog partnera, Džordža Vestinghausa, koji je znao kako da organizuje i vodi velike operacije. Tesla je takođe na vreme shvatio da on lično nema te sposobnosti jer je pre svega bio teoretičar i pronalazač.
Edison je u tom pogledu bio sušta suprotnost. Da njih dvojica sada sede s nama, Edison bi nešto petljao, crtao na salveti, dok bi Tesla bio zagledan u neku tačku i smišljao nešto u svojoj glavi. Moć imaginacije bila je njegova jaka strana.
Nastavak u sutrašnjem broju
Milan Mišić
objavljeno: 14/07/2013
