Izvor: B92, 12.Okt.2021, 15:01
Teheran se ruga Vašingtonu?
Preduzimajući korake kojima kao da se ruga Vašingtonu, Teheran je povećao nuklearne aktivnosti, navodi ‘The Economist’.
Britanski nedeljnik Ekonomist navodi da razgovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana o oživljavanju nuklearnog sporazuma, koji su dve strane postigle 2015. godine, a Vašington se povukao iz njega tri godine kasnije, ne idu najbolje, što otvara put za teške alternative i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preti izbijanjem nove krize između dve zemlje.
Ekonomist navodi da je Iran zakomplikovao zadatak predsednika SAD-a Džoa Bajdena da se vrati sporazumu, jer je odbio da razgovara direktno s američkim zvaničnicima u šest rundi pregovora u Beču, koji su okončani u junu prošle godine.
Umesto toga, pregovori su se odvijali preko evropskih, ruskih i kineskih posrednika. Više od 120 kilograma 20 posto obogaćenog uranijuma
Teheran je, takođe, usporio tempo pregovora od tada, pozivajući se na predsjedničke izbore, koji su na vlast doveli predsjednika “tvrde linije” Ebrahima Raisija i potrebu da se imenuju ministri i novi pregovarački tim.
Iran je najavio da bi se nuklearni pregovori mogli nastaviti tek u novembru.
Preduzimajući korake kojima, kao da se ruga Vašingtonu, Teheran je povećao nuklearne aktivnosti.
Devetog oktobra je saopštio da je proizveo više od 120 kilograma 20 posto obogaćenog uranijuma, što je znatno više od 84 kilograma koja su prošlog meseca prijavili inspektori Ujedinjenih naroda, a sve je bliže cifri od 170 kilograma potrebnih za izradu nuklearne bombe nakon daljeg obogaćivanja.
Ovom ubrzanju obogaćivanja pomoglo je iransko uvođenje u upotrebu naprednijih centrifuga za pročišćavanje fisijskog materijala.
Postoje i drugi zabrinjavajući događaji, dodaje The Economist, između ostalog pretvaranje obogaćenog plina uranijum heksafluorida u metal uranijum, koji se uglavnom koristi u proizvodnji nuklearnih bombi, kao i to da iranske vlasti ometaju inspekcije koje sprovodi Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).
U kontekstu politike "maksimalnog pritiska"
Prema britanskom časopisu, “vreme proboja”, odnosno vreme koje bi Iranu trebalo da napravi jednu bombu od visokoobogaćenog uranijuma, smanjilo se na otprilike mesec dana, procenjuje Dejvid Albrajt sa Instituta za nauku i međunarodnu sigurnost u Vašingtonu.
Američki zvaničnici procenjuju to vreme na “nekoliko meseci”, što je u oba slučaja mnogo kraće od godine ili više u kojima je svet uživao kada je nuklearni sporazum, poznat kao Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA), stupio na snagu (za postavljanje nuklearne bojeve glave na projektil možda će trebati još dve godine).
Britanski časopis naglašava da se kriza koja je na pomolu između Vašingtona i Teherana mogla predvideti od prvog dana kada se bivši predsednik Donald Tramp povukao iz sporazuma, nazivajući ga “najgorim dogovorom ikad”.
Sporazum je ograničio iranske nuklearne aktivnosti u zamenu za ukidanje mnogih, ali ne svih, međunarodnih ekonomskih sankcija.
Nakon toga je usledila salva sankcija Trampove administracije, u kontekstu politike “maksimalnog pritiska”, koja se pokazala neuspešnom.
Administracija zadržala većinu sankcija
Takva politika nije uspela naterati Iran da prihvati strože uslove, da zaustavi razvoj svojih balističkih raketa i prekine pružati podršku lojalnim milicijama u regiji.
"Ekonomist" zaključuje da je Bajden počeo kampanju protiv Irana obećanjem da će obnoviti sporazum, ali je njegova administracija zadržala većinu sankcija koje je uveo njegov prethodnik Tramp u nadi da će očuvati sposobnosti i pregovaračku moć Vašingtona.
Međutim, uz ubrzavanje iranskog nuklearnog programa, Teheran postaje taj koji provodi politiku ”maksimalnog pritiska”, a ne SAD, tvrdi Mark Ficpatrik sa Međunarodnog instituta za strateške studije u Londonu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
