Izvor: RTS, 30.Avg.2022, 06:22

Tajvan – od zlatnog doba odnosa sa Pekingom do najvećeg političkog i vojnog žarišta 21. veka

Od kada je, početkom avgusta, predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi posetila Tajvan, tenzije u regionu Indo-Pacifika ne jenjavaju. Usledile su nove posete američke kongresne delegacije ostrvu koje Kina smatra svojom teritorijom. Peking je odgovorio vojnim vežbama, a usprotivio se i trgovinskim pregovorima Vašingtona i Tajpeja, najavljenih za ranu jesen.
Pilot sa Tajvana je 1986. umesto u Hongkongu, prizemljio teretni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << avion u kineskom Guangdžou, da bi se opet spojio sa porodicom. Jer od kada su Maovi komunisti porazili Kuomintang 1949, Tajvan je vodio politiku – bez kontakata, bez razgovora, bez kompromisa.

A onda je zbog aviona i posade, između Pekinga i Tajpeja, prekinuta tišina duga gotovo 40 godina. Kontakti su doveli do Konsenzusa 1992. godine – postoji samo jedna Kina, stavovi o glavnom pitanju su suprotni, ali ljudi putuju, a ekonomska saradnja cveta.
"Tajvan je prvi partner Kine. Sve to desilo se dok je na čelu Kine predsednik Si. On se 2015. sreo sa predsednikom Tajvana i tada je prihvaćeno nekoliko konstruktivnih deklaracija. Predsednik Si je specifičan i po tome što je on bio 15 godina guverner regiona koji je najbliži Tajvanu i koji je 15 godina blisko sarađivao sa Tajvanom", kaže novinar Dragan Bisenić.
Bilo je to zlatno doba u odnosima Pekinga i Tajpeja. Njegov kraj proglašavan je od kada je na vlasti partija aktuelne predsednice Tajvana. Prema Konsenzusu iz 1992. uzdržana, otvorena ka punoj nezavisnosti ostrva od 23 miliona stanovnika.
Dok je odlikovala predsednicu Donjeg doma američkog Kongresa Nensi Pelosi, Peking je izvodio vojne vežbe sa bojevom municijom i uveo ekonomske sankcije Tajvanu. Sa Tajvanom, sada Sjedinjene Države najavljuju formalni trgovinski sporazum.
"Potpisivanje trgovinskog sporazuma treba da čvršće veže Tajvan za SAD, da pojača američko prisustvo u Tajvanu i da SAD učvrste svoj položaj prema Kini. Tajvanski moreuz kontroliše tranzit između Japana, SAD, Malezije, Indonezije i Filipina. To je ekonomski najintenzivniji deo i zbog toga SAD ne žele da izgube Tajvan", naglašava Bisenić.
Deo Kine ili američki nepotopljivi nosač avionaDopisnik RTS-a iz Tokija Ilja Musulin kaže da Kini preostaje samo vojna intervencija, ako su im ruke ekonomski vezane.
"Ako ometanjem te ekonomske integracije Tajvana u Kinu, prisilite Kinu da bira da li da odustane od Tajvana ili da primeni vojnu silu, eskalirate tu situaciju u vojnobezbednosnom smislu. Ako im ekonomski vežete ruke, onda njima preostaje samo vojna intervencija, koju ni oni sami ne žele", objašnjava Musulin.
Ostrvo udaljeno oko 170 kilometara od kineskog kopna deo je Kine, a za Amerikance najveći nepotopljivi nosač aviona. Tako na odnos Vašingtona i Tajpeja gleda Peking, dok najavljuje pete vojne vežbe sa Rusijom.
"Poslednjih godina Amerikanci uključuju i vojne efektive evropskih članica NATO-a kao što su Holandija, Nemačka i Velika Britanija u patrole u Južnom kineskom moru i u Istočnom kineskom moru. Na neki način povećavaju prisustvo NATO-a u Aziji, tako da je za Kinu vojna saradnja sa Rusijom nasušna potreba", ističe Musulin.
Ako napetosti u regionu Indo-Pacifika postanu nova normalnost, tumači se, osim što bi bilo ugroženo snabdevanje azijskih ekonomskih džinova energentima, svet bi upoznao pravu nestašicu čipova.
Tajvan ih proizvodi najviše na svetu, a potrebni su svima za sve. Od mobilnih telefona do najmodernijeg oružja. Sam Tajvan je 22. privreda sveta i najveće političko i vojno žarište u 21. veku.
Pogledaj vesti o: Vašington

Nastavak na RTS...