Izvor: Politika, 30.Okt.2013, 15:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna Amerika, javna Evropa
Bela kuća najavila prestanak špijuniranja saveznika, ali ne svih
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Otkriće o prisluškivanju mobilnog telefona kancelarke Angele Merkel moglo bi da bude međaš u američkoj praksi svestranog špijuniranja: Bela kuća i Kongres najavili su inicijative obuzdavanja Nacionalne agencije za bezbednost (NSA), u okolnostima kada se diplomatska kriza izazvana otkrićima o njenom delovanju produbljuje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Predsednik Barak Obama, kako je saopštio njegov predstavnik za štampu, priprema uredbu o zabrani špijuniranja lidera američkih saveznika, pošto se prethodno obavi šira interna analiza metoda prikupljanja obaveštajnih podataka. Istovremeno, Kongres je najavio da u proceduru ulaze dva predloga kojima bi se uvela nova zakonska ograničenja za rad obaveštajnih službi.
Iako su početnu inicijativu imali branioci NSA, predsedavajući obaveštajnog i antiterorističkog komita Predstavničkog doma, novi ton u unutrašnje polemike o ovom pitanju unela je Dajana Fanstejn, demokrata iz Kalifornije, predsednica Obaveštajnog komiteta Senata, koja se od apologete svestranog američkog špijuniranja naglo preobratila u kritičara te prakse.
„Nisam uverena da SAD treba da nadziru telefonske razgovore ili elektronsku poštu prijateljskih predsednika ili premijera”, izjavila je ova senatorka koja je smatrana pouzdanim braniocem politike nadzora i jakim osloncem vlade u važnom telu Kongresa.
Fajnstejnova je najavila da će obaveštajna strategija i taktika biti razmatrane i u njenom komitetu, a prema oceni „Njujork tajmsa”, ta rasprava bi mogla da donese i žestoku debatu o tome šta je definicija američkog saveznika. Utisak je naime da, sudeći po selektivnom špijuniranju, reč saveznik nije i sinonim za prijatelja.
Iako većina smatra da je špijuniranje Merkelove bilo neosnovano, kao suprotan primer navode se nastojanja da se sazna šta je u glavama generala koji su preuzeli upravljanje Egiptom, takođe tradicionalnim saveznikom.
Dok Nemačka i Brazil u Ujedinjenim nacijama pripremaju predlog rezolucije koji bi osudio američko špijuniranje stranih lidera, a u Vašingtonu se očekuje delegacija obaveštajnih funkcionera iz Berlina, očigledno je da će Obama morati da učini neke sasvim konkretne poteze da smiri gnev ne samo Merkelove nego i drugih, posle najnovijih otkrića iz dosijea koji je iz NSA izneo Edvard Snouden. Pored najavljene promene dosadašnje prakse, diskretno se pominje i „distanciranje” od pojedinih šefova tajnih službi.
Obama će „u naredne dve nedelje” na stolu imati poverljivi dosije sa analizom učinka najnovijih afera na međunarodne odnose SAD, sa sugestijama o mogućim reformama, čiji bi pojedini delovi mogli da budu dostupni javnosti sredinom decembra.
U Kongresu su istovremeno najavljena dva zakona. Prvi zakon, zajedničko delo neformalne koalicije republikanaca i demokrata, zabranio bi evidentiranje „na veliko” takozvanih metapodataka (ko s kim komunicira, kada, koliko dugo i slično) i uveo specijalnog advokata koji bi osporavao odluke tajnog suda koji odobrava nadzor.
Drugi zakon, takođe dvopartijski predlog, ojačao bi zaštitu privatnosti u okviru Patriotskog zakona, donetog neposredno posle napada Al Kaide na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.
U međuvremenu su izneti i neki novi detalji o špijuniranju Merkelove, započetom još 2002 (kancelarka je postala tri godine kasnije, 2005). Ne iznosi se precizan datum kada je prestalo, mada se sugeriše da je to učinjeno tek nedavno, letos.
Dok se insistira na dva elementa: „prestalo je i nećemo nikad više”, ništa se ne iznosi o tome zašto je to rađeno. Kritičari tog poteza smatraju da time ništa nije moglo da se pomogne borbi protiv terorizma, mada je republikanac Majk Rodžers to opravdao činjenicom da Nemačka „sarađuje sa Irakom, Iranom i Severnom Korejom”.
Ovdašnji mediji prenose i nalaze „Špigla” da se prisluškivanje vrši iz američke ambasade u središtu Berlina, nedaleko od Bradenburške kapije, u neposrednom susedstvu parlamenta i na samo 800 metara od kabineta Merkelove. Antene za to su navodno ugrađene u krov zdanja ambasade.
„Njujork tajms”, pozivajući se na anonimne bivše i sadašnje funkcionere vlade, piše da su operativci NSA imali ne samo ovlašćenje da evidentiraju podatke o dolaznim i odlaznim pozivima kancelarkinog telefona nego i da slušaju i snimaju njene razgovore.
Milan Mišić
objavljeno: 30.10.2013.
Pogledaj vesti o: Vašington, Angela Merkel
