Izvor: Blic, 15.Feb.2018, 20:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TRGOVINA LJUDIMA: AMERIČKA ISKUSTVA (3) Kako i tužioci mogu da rade na prevenciji
“Foreign press center” (FPC) i Stejt department ugostili su krajem januara u Vašingtonu, Hjustonu, Los Anđelesu i San Dijegu 20 novinara iz zemalja sa pet kontinenata kako bi kroz razmenu iskustava i sastanke sa više od 30 državnih zvaničnika i činovnika te aktivista nevladinih organizacija približili fenomen trgovine ljudima i “totalni rat” koji na ulicama SAD traje protiv pošasti modernog ropstva. Srbija i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << “Blic” bili su deo ovog projekta.
Tamo gde se završava rad sa žrtvama i hapšenje osumnjičenih, počinje komplikovani posao optuživanja i kriminalnog gonjenja trafikanta.
Ruben Perez, šef specijalnog odeljenja u okviru okružnog tužilaštva okruga Harvi, karijeru u pravosuđu gradi već više od 30 godina. Prve tužilačke korake napravio je upravo u pomenutom teksaškom okrugu, ali se kroz karijeru bavio i borbom protiv trgovine narkoticima i saradnjom sa FBI na državnom nivou. U poznim godinama, odlučio je da se “vrati” u Hjuston i stane na čelo novoformirane jedinice koja targetira isključivo trgovce ljudima.
Trafikanti su svuda isti
Pod njegovom kontrolom u ovom odeljenju radi devet tužilaca, tri socijalna radnika, pet istraživača, pravnici i savetnici koji brinu o pravima žrtava, kao i inspektori hjustonske policije koji su dodeljeni odeljenju kako bi se isključivo bavili trgovinom ljudima.
Novinarima koji su učestvovali u FPC turi govorio je o iskustvima i najznačajnijim slučajevima u kojima je učestvovao, ali pre svega o percepciji trgovine ljudima u pravničkim krugovima, koja se vremenom menja i sazreva.
- Američki Ustav štiti podjednako građane i državljane ove zemlje, ali i one koji u njoj žive. Nezavisno od toga da li ste Amerikanac – pravosuđe ove zemlje dužno je da vas štiti. Kongres nam je 2000. godine dao instrumente da krenemo u obračun sa trgovinom ljudima i naša misija od tada je da gonimo trafikante ali i spasemo žrtve. Razlika između krijumčarenja ljudi i trgovine ljudima bazirana je u tri karakteristike koje odlikuju ovo drugo: prevara, prisila i prinuda. U Teksasu imamo dosta iskustvima sa meksičkim “kojotes”, koji su zapravo krijumčari ljudima koji im omogućuju da ilegalno prelaze granicu, što nije sasvim isto kao i trgovina ljudima, premda to može postati – objašnjava Perez.
Govoreći o najznačajnijim slučajevima koje je kao tužilac vodio, Perez razbija i predrasude o profilu trgovca ljudima.
- Kada kažete pimp (podvodač, prim. nov.), mislite li na muškarca ili ženu? Kad sam bio u FBI radili smo na slučaju najvećeg podvodača u SAD, koji je, gle čuda, bio žena. Ona se bavila “uvozom” devojaka iz Meksika i imala je raširenu mrežu prostitutki koje su za nju radile. Interesantno je to što sam – uprkos tome što sam imao priliku da razmenjujem iskustva sa tužiocima širom planete - svuda zaticao iste metodi kontrole koje trafikanti koriste – kaže Perez.
Institut “javne smetnje”
Srpska tužilaštva morala bi da prođu kroz ozbiljnu reorganizaciju kako bi njihovi predstavnici mogli da rade u formi u kojoj funkcionišu oni u Hjustonu. Ipak, tako nešto bilo bi verovatno izvodljivo (uz ozbiljno povećanje resursa kojima javna tužilaštva raspolažu). S druge strane, građanske parnice koje američki tužioci započinju i vode u ime pojedinaca i zajednica mnogo su dalje od našeg poimanja uloge javnih tužilaštava.
Upravo zato, predstavljaju sjajan primer kako se kreativno može pristupiti borbi protiv pošasti poput trgovine ljudima.
Džuli Kauntis izabrana je za pomoćnika okružnog tužioca 2014. godine a kao takva imenovana je u Program za smanjenje javnih smetnji. Iza dosta suvoparnog i benignog imena krije se način rada koji podrazumeva preventivno delovanje prema objektima i poslovima koji predstavljaju paravan za – u konkretnom slučaju – trgovinu ljudima. U Hjustonu, pravi primer takvih objekata jesu saloni za masažu, moteli i spa centri, koji su u velikom broju slučajeva, samo fasada za bordele.
- Naš posao počinje skupljanjem krivičnih prijava i primedbi građana koje skreću pažnju da se u određenom objektu uporno pojavljuje sumnja na vršenje krivičnih dela, poput prostitucije odnosno trgovine ljudima. Kada ih prikupimo dovoljno, određeni objekat i poslodavac mogu se okarakterisati kao javna smetnja (engleski: nuisance). Tada podnosimo tužbu sudu u kojoj tražimo od vlasnika da promeni svoj način poslovanja kako bi smanjio broj kričnih dela koje se dešavaju u njegovom objektu. Tražimo, na primer, bolji monitoring kretanja gostiju u motelu, veći broj sigurnosnih kamera, plaćanje karticom a ne kešom (kako se ne bi mogao sakriti identitet gosta), obavezno upisavanje u knjige gostiju hotela, i tako dalje – kaže Kauntis.
Ono što je posebno važno u ovakvom pristupu jeste to što tužilac koji pokreće civilnu tužbu ne mora da dokaže da se u objektu dešava kriminalna radnja uz znanje vlasnika. Dovoljno je da “natera” sud da donese odluku prema kojoj vlasnik mora da uvede ove dodatne sigurnosne mere koje, ako ih prekrši, mogu da ga koštaju slobode. Kršenjem tih odredbi vlasnik motela postaje saučesnik u trgovini ljudima. Na stotine ovakvih presuda u poslednjih nekoliko godina zadale su značajan udar trgovini ljudima u Hjustonu i okrugu uopšte.
Šta možemo da naučimo?
Skoro da je suvišno ukazivati na pozitivni uticaj koji bi ovakav institut imao u Srbiji.
Nezavisno od borbe protiv trgovine ljudima, stavljanje fokusa na objekte koji predstavljaju javnu smetnju u jednom gradu ili široj zajednici značilo bi stvaranje velikog problema za kriminalce koji žele da njhovi poslovi prolaze sa što manje “buke”.
Stalno insistiranje na video nadzoru i profesionalnom obezbeđenju beogradskih splavova i klubova (na primer) sigurno bi pozitivno uticalo na smanjenje trgovine narkoticima, reketiranje, uopšte nasilje u ovim objektima. Ovim institutom i vlasnici takvih lokala morali bi da snose odgovornost za ono što se u njima događa, a ne da kao do sada budu nemi posmatrači (a zapravo saučesnici) kriminalnih aktivnosti.
I više od toga: institut javne smetnje uključio bi širu zajednicu u rešavanje problema i učinio bi da stanovnici određene ulice, bloka Ili naselja aktivno rade na povećanju sopstvene bezbednosti putem podnošenja žalbi, tužbi i krivičnih prijava kojima bi problematičnim lokalima nametnuli neslavnu titulu smetnje i, posredno, iz njih oterali kriminalnu klijentelu ili prinudili vlasnika da promeni ugostiteljsku “politiku”.
Sutra: Šta je to “T viza” i kakvu ulogu igra u konceptu “američkog sna”?
.jpg)
