Izvor: Glas javnosti, 28.Mar.2011, 07:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve manje crnaca u Vašingtonu
VAŠINGTON - Američka prestonica, u čijem stanovništvu su poslednjih pola veka dominirali crnci, sada pokazuje potpuno drugačije trendove, i sve veću rasnu šarolikost svojih građana.
Vašington je od osnivanja krajem 18. veka neprekidno beležio rast, sve do sredine 20. veka, kada je u Distriktu Kolumbija, kako se zove federalni okrug, krenuo >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << populacioni pad koji se nastavio do početka trećeg milenijuma. Sa preko 800.000 stanovnika u 1950. godini, Vašington je 2000. godine pao na 572.000, da bi tek u narednoj deceniji zabeležio rast.
Od sredine prošlog veka, kada je u SAD započela masovna migracija belaca ka predgrađima, broj crnaca u Vašingtonu se povećao, da bi na popisu 1960. godine Afroamerikanci prvi put prešli 50 odsto, a u narednih 10 godina više od 70 odsto stanovništva.
Prema podacima poslednjeg popisa, obavljenog u aprilu prošle godine, crnci čine 50,7 odsto Distrikta Kolumbija, što je itekako značajna promena za Vašington, koji je svojevremeno dobio nadimak Čokoladni grad.
Broj crnaca za 10 godina smanjen je za skoro 40.000, a belaca povećan za više od 50.000, što su veće promene nego što se predviđalo.
Štaviše, pošto broj crnaca beleži prosečan pad od oko jednog procentnog poena godišnje, sasvim je moguće da u ovom trenutku, godinu dana posle popisa, oni više nisu većina u Vašingtonu.
Istovremeno, belci su koji su pre 50 godina pali na 27,7 odsto, sada čine 38,5 odsto građana. Latinoamerikanci, koji su u Distriktu pre 50 godina bili na nivou statističke greške, sada čine 9,1 odsto stanovništva, a Azijati 3,5 odsto.
U gradu koji se ponosio time što je žarište crnačke kulture i politike, Afroamerikanaca je sve manje upravo u vreme kada se Vašington oporavlja.
Sadašnje promene u stanovništvu rezultat su gotovo 15 godina procesa džentrifikacije, koji je preobrazio velike delove grada, posebno u centru. To je za posledicu imalo skok cena stanova, pa su belci počeli da se sele u pretežno crnačke četvrti.
Istovremeno, radičkoj klasi je postajalo sve teže da živi u gradu, a sve je bilo više novih radnih mesta za kojja je bilo potrebno više obrazovanje.
Roderik Harison, demograf sa Univerziteta Hauard, kaže da je Vašington jedan od najviše polarizovanih gradova u SAD kada se radi o zaradi i obrazovanju.
Imate neuobičajeno veliki broj fakultetski obrazovanog stanovništva, a onda imate stanovništvo, uglavnom crnačko, koje ima srednju ili nižu školu, rekao je on.
Moris Džekson, profešor afroameričke istorije na Univerzitetu Džordžtaun, kaže da sada crnačcka srednja klasa radi isto što je ranije radila bela srednja klasa, i seli se u predgrađa u potrazi za nižim stanarinama i boljim školama.
U gradu nisu stvorene mogućnosti za ljude sa nižim i srednjim prihodima, kaže on.
Etelbert Miler, vodeća ličnost vašingtonske crnačcke umetničke zajednice, uz osmeh kaže da se sada čokolada topi.
Vidimo osipanje zajednice. Ako ste crnac naviknut na jedan način života, tom načinu života došao je kraj, kaže Miler, ovog puta ozbiljnog izraza lica. Grad više neće biti crn. Ovo je era gradonačelnika Vinsenta Greja i to nosi neku simboliku.
Prezime novog gradonačelnika Vašingtona - grej (gray), na engleskom znači - siv. Grad je sada siv. Žalićemo što Čokoladnog grada više nema, ali i takva je njegova priroda, kaže Miler.
Grad nije bio crn do aprila 1968. Cak je Anakostija, (sada crnacki kraj) do tada vecina bila jevreja, jer je to bio svojevremeno nezvanicni jevrejski geto.
U aprilu 1968 ubijen je Martin Luter King i onda su u znak represalija, crnci SPALILI centar Vasingtona i kao posledica toga belci su se iselili, prodali u bescenje ono sto je preostalo.
Kada je poceo skok nekretnina krajem 90-tih i kada su belci poceli da ulazu novac u Vasington, crnci su poceli da se iseljavaju a belci da dolaze ponovo jer je poskupeo benzin pa je voznja iz predgradja do posla (u Vasingtonu) postala preskupa. Pored toga mladi belci vole grad i uzivaju u sadrzajima koje veliki grad pruza.
Interesantno je da se populacija latinosa u Vasingtonu takodje povecala i sada cine skoro trecinu stanovnika. Njima Vasington ocigledno nije skup ali oni i ne racunaju na socijalnu pomoc nego na svojih deset prstiju.
