Izvor: Glas javnosti, 12.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve klupe još nisu zauzete
Stiv Tomas je razveden, bez posla i bez prebivališta. „Drvena klupa je najbolje što sam našao. Nije bila zauzeta, pa sam svoje stvari smestio ispod klupe, a na njoj ležim. Ona mi je dom već skoro godinu dana“, kaže beskućnik koji na ulicama, u centru Vašingtona, živi već pet godina.
Prošle godine tokom jedne hladne zimske noći procenjeno je da je u skloništima i na ulicama bilo oko 671 hiljada beskućnika. Međutim, poznavaoci prilika smatraju da je taj broj potcenjen >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i da bi moglo da ih bude i dva do tri miliona, prenosi Glas Amerike.
U studiji, Ministarstva za gradnju i urbani razvoj, za 2007. navedeno je da se broj onih, koji više od godinu dana nemaju krov nad glavom smanjio za 15 odsto.
„Milion i šest stotina hiljada ljudi našlo je neko sklonište.“
Međutim studijom koja je završena 2007. nisu obuhvaćeni oni kojima su zbog neplaćanja računa kuće zaplenjene. Hipotekarna kriza je u međuvremenu produbljena.
Kaduri kaže da 70 odsto beskućnika žive sami, bez porodice, da su pretežno muškarci srednjih godina i da uglavnom žive u gradovima.
„Jedna od najuočljivijih stvari kod beskućnika u Americi je da se u velikoj meri radi o urbanom fenomenu“
Studijom je takođe utvrđeno da je svaki peti beskućnik bio u zatvoru, a da ih je oko 13 odsto bilo u nekom ratu.
Denis Kalahan sa Univerziteta u Pensilvaniji, koji je takođe radio na studiji, kaže da ih ima puno i sa drugim problemima: „Oko 28 odsto beskućnika ima ozbiljnih mentalnih problema, a oko 38 odsto su zavisnici. „
Jedan od njih je i Stiv Tomas koji kaže da je njegova zavisnost o narkoticima počela još dok je bio tinejdžer.
„Postao sam beskućnik zbog droge. Bio sam četrdeset godina zavisnik o marihuani, kokainu i alkoholu.“
Najveću zaslugu za smanjenje broja beskućnika, Ministarstvo za gradnju i urbani razvoj pripisuje vladinim programima koji obuhvataju subvencionisanje smeštaja.
